Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Славимо успомену на Светог Стефана

Фотографија: архива

27. децембра Бугарска православна црква и верници славе Светог Стефана - првомученика за хришћанску веру. Својом вером он је чинио многа чудеса међу људима, а својим противницима Јеврејима супротстављао се мудрошћу и силом Светог Духа.

Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех! - пева се у тропару Светом Стефану.

Свети Стефан је патрон многих бугарских храмова међу којима је и гвоздена црква Светог Стефана у Истанбулу – једна од највећих бугарских светиња, оличење борби за црквену независност Бугара која је започела још пре ослобођења од турског ропства, у првим деценијама 19. века.

Стевањдан, како је празник познат у народу, празнујемо као трећи дан Божића и последњи хришћански празник у години, а празнични ритуали су везани за поруке и магију Рождества Христовог. За Бугаре је то породични празник који је, као и Божић, пун весеља, радости и љубави међу укућанима. По народном веровању, он „затвара круг“ старе године. Сви чланови породице, као и позвани гости се по традицији окупљају на празничној вечери.

Стефан је међу најраспрострањенијим именима у Бугарској. Данас имендан славе Стефан и Стефка, Стајко, Стојан, Стојко, Стоил, Станка, Стојана, а такође и Венцислав и Венцислава.

Зашто данас имендан славе и Венцислав и Венцислава, зашто је Свети Стефан веома поштован у хришћанском свету, који су народни обичаји и веровања у Бугарској везани за Стевањдан с обзиром да тај празник пада у период "некрштених дана" можете сазнати ОВДЕ.

Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова










Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43

Посмртни остаци цара Фердинанда I након 76 година враћају се у Софију

„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина.  Посмртни остаци бугарског цара..

објављено 28.5.24. 14.28

До 2. јуна ће учесници похода „Стопама Ботевљеве чете“ стићи до врха Околчица

С обале Дунава код Козлодуја, где се 1876. године с аустријског брода „Радецки“ искрцала чета Христа Ботева,   кренуо је 76. по реду Национални поход „Стопама Ботевљеве чете.“ 120 км до историјског врха Околчица, где се водила последња битка,..

објављено 28.5.24. 10.20