Према бугарским традицијама фебруар је месец виноградара и винара. У фебруару се врши ритуално орезивање чокота винове лозе за добар род и питко вино. Професионални виноградари обављају орезивање лозе у првим данима фебруара верујући да је свака радња сада радња убудуће.

„Територија Бугарске је увек спадала у тзв. виноградарски појас. Овде је природно станиште винове лозе а производња вина део је традиција свих народа који су прошли кроз нашу земљу – прича Ивана Мурџева, правник Националне виноградарско-винарске коморе и водитељ емисије „Укус истине“ програма  Христо Ботев БНР. – Наше традиције у производњи вина постоје још из доба Трачана за које је вино било обредно пиће. Сматрало се да је вино пиће које долази из руку богова. Тракијско вино се одликује по ароми, боји и квалитету“.

Вино је култура, вино је цивилизација. А виноградарство је стратешко средство за живот – одрживо, дуготрајно и са значајем пројекта у будућем периоду – сматра Ивана Мурџева. По њеним речима, продубљено истраживање територије под виноградом код нас се може датирати око 30. година ХХ века, када и почињу истраживања везана за правилно рејонирање тако да би Бугарска била конкурентно позиционирана на светском тржишту вина. Истраживања су везана и за правилну расподелу винских сорти.

„Ако направите мапу виноградарских и винских региона и ако их посетите, открићете пејзаже који ће вас одвести у различите кутке света вина. Јер ми нудимо богатство у смислу рељефа и структуре винограда. И винарије су различите. У ствари, два велика виноградарско-винарска региона на које је подељена наша земља су Тракијска низија и Дунавска равница. Али, свакако, не можемо а да не поменемо долину реке Струме (у југозападној Бугарској) која вас сваког пута изненађује. У Црноморском региону можете пронаћи различите сорте белог грожђа. Делом Тракијске низије сматра се регион Сакар планине и Странџе планине (на југоистоку земље), али се последњих година он све више издваја као самосталан регион. Изненађује нас бурним развојем и чаробним црним вином.“

Када говоримо о вину и о виноградарско-винарским регионима, морамо рећи да је за вино од посебног значаја људско присуство – каже Ивана Мурџева и додаје:

„Начин на који човек узгаја грожђе, брине о винограду, о очувању региона гледано у целини свакако утиче на вино. Када је виноград у питању сваки немар, пропуст не може остати скривен и марљиво прикривен у винарији. Стога су виноградари људи који гледају напред у будућност – они знају да смо пролазни, да нисмо ту да уништавамо него да градимо и вино је резултат тога."

Уредила: Венета Николова

Извор: Програм Христо Ботев - БНР, интервју Милене Воденичарове

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: архива, БГНЕС, Кирил Чобанов, Pixabay