Трачани су волели да пију густо вино са израженом аромом воћа и заосталим укусом … пчелиног воска. Винарија у Варни нуди путовање у времену преко сорте грожђа из доба Хомерове „Илијаде“.
Ово није шала нити јефтин рекламни трик, већ плод низа археолошких и хемијских истраживања и експеримената који су потрајали више од 14 година. Виноградар из Варне Атанас Карагеоргијев је свој изум патентирао и већ неколико дана у продаји су прве плаше вина у којима је запечаћена историја дуга 3.000 година.
Све је почело као у шали. Током шетње по древном трачком светишту Татул, у Родопима, Карагеоргијев је заједно са својим другом Павелом Петковим /бившим директором Историјског музеја у Крџалију/ угледао необичан грозд црног грожђа. Он и Павел су решили да га пошаљу Институту за агробиологију у Софији на ДНК анализу. Резултати су зачуђујући и недвосмислено потврђују претпоставку да је у питању сорта древног порекла, типична за услове на нашем поднебљу пре 3.000 година.
Након бројних препрека Карагеоргијев је успео да размножи дивљу лозу и виновом лозом засади 5 хектара, према старијим технологијама. У међувремену је својим пројектом конкурисао за финансирање из Фонда за пољопривреду, али пошто није у прописаном року успео да достави банковну гаранцију, пројекат вредан 105 хиљада лева је одбачен.
„Упркос свему ова је сорта конкурентна, отпорна је на болести и штеточине, а род је врло добар. Вино које се од ње добија подсећа помало на сорту Гамза, али и на Мавруд. И то је нормално с обзиром да је реч о древној сорти винове лозе. Има богату воћну арому вишње, трешње и пријатан заостали укус. Свакако је то добра сорта коју ћу и даље узгајати“ – категоричан је Карагеоргијев.
Трачани су у древности словили за искусне виноградаре. С тим у вези је виноградар из Варне посетио археолошке објекте широм земље, обратио се истраживачима за консултације и детаљно је истражио старе технологије које су примењивали Трачани. И тако је донео одлуку да ће његово вино одлежавати у ћуповима од теракоте.
„Ћупови са грожђем су закопани у земљу и не дирају се до фебруара, – прича он. – Претпостављамо да је технологија од пре 3.000 година укључивала и импрегнацију ћупова пчелиним воском, да не би они пропуштали течност. Зато и ја импрегинарам ћупове пчелиним воском и тако се воћни укус вина допуњује заосталим укусом пчелиног воска.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Атанас Карагеоргијев, БТА
На иницијативу Савета Европе, 26. септембра сваке године обележава се Европски дан језика. Ова иницијатива, коју подржавају Европска комисија и Савет Европе, има за циљ промоцију културне разноликости и подстицање учења језика. Током ових дана у..
Имена садашње Европске комисије више нису предмет спекулације или претпоставке, већ чињеница. Структура је такође јасна, а оно што је очигледно јесте да има шест извршних потпредседника, као и да је укинута структура обичних потпредседника...
Живот је истински низ случајности, које га понекад претварају у праву бајку. Један сусрет током бугарске вечери у дискотеци у САД променио је живот нашег сународника Маријана Иванова и он је данас у срећном браку са супругом Ањом, рођеном у Монголији...
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...