Трачани су волели да пију густо вино са израженом аромом воћа и заосталим укусом … пчелиног воска. Винарија у Варни нуди путовање у времену преко сорте грожђа из доба Хомерове „Илијаде“.
Ово није шала нити јефтин рекламни трик, већ плод низа археолошких и хемијских истраживања и експеримената који су потрајали више од 14 година. Виноградар из Варне Атанас Карагеоргијев је свој изум патентирао и већ неколико дана у продаји су прве плаше вина у којима је запечаћена историја дуга 3.000 година.
Све је почело као у шали. Током шетње по древном трачком светишту Татул, у Родопима, Карагеоргијев је заједно са својим другом Павелом Петковим /бившим директором Историјског музеја у Крџалију/ угледао необичан грозд црног грожђа. Он и Павел су решили да га пошаљу Институту за агробиологију у Софији на ДНК анализу. Резултати су зачуђујући и недвосмислено потврђују претпоставку да је у питању сорта древног порекла, типична за услове на нашем поднебљу пре 3.000 година.
Након бројних препрека Карагеоргијев је успео да размножи дивљу лозу и виновом лозом засади 5 хектара, према старијим технологијама. У међувремену је својим пројектом конкурисао за финансирање из Фонда за пољопривреду, али пошто није у прописаном року успео да достави банковну гаранцију, пројекат вредан 105 хиљада лева је одбачен.
„Упркос свему ова је сорта конкурентна, отпорна је на болести и штеточине, а род је врло добар. Вино које се од ње добија подсећа помало на сорту Гамза, али и на Мавруд. И то је нормално с обзиром да је реч о древној сорти винове лозе. Има богату воћну арому вишње, трешње и пријатан заостали укус. Свакако је то добра сорта коју ћу и даље узгајати“ – категоричан је Карагеоргијев.
Трачани су у древности словили за искусне виноградаре. С тим у вези је виноградар из Варне посетио археолошке објекте широм земље, обратио се истраживачима за консултације и детаљно је истражио старе технологије које су примењивали Трачани. И тако је донео одлуку да ће његово вино одлежавати у ћуповима од теракоте.
„Ћупови са грожђем су закопани у земљу и не дирају се до фебруара, – прича он. – Претпостављамо да је технологија од пре 3.000 година укључивала и импрегнацију ћупова пчелиним воском, да не би они пропуштали течност. Зато и ја импрегинарам ћупове пчелиним воском и тако се воћни укус вина допуњује заосталим укусом пчелиног воска.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Атанас Карагеоргијев, БТА
Бугарска је међу првих десет земаља у ЕУ по производњи и извозу бицикала, саопштено је из прес-службе Министарства саобраћаја и веза. На неформалном састанку министара саобраћаја земаља чланица ЕУ одржаном 3. и 4. априла у Бриселу, потписана је..
Данас, 5. априла, уочи Успења Светог Методија Словенобугарског, открива се први бугарски споменик Светој браћи Ћирилу и Методију у Краљевини Шпанији. Он је постављен на посебном месту – у парковској зони града Малаге. Повод за подизање..
Он је само мачак, али је његова судбина уздрмала друштвене мреже. Појавио се пре око 10 месеци у Народној библиотеци „Иван Вазов“ у Пловдиву. И пошто је у живот запослених и читалаца ушао на Ђурђевдан, назвали су га Гого. Библиотекари, чија је срца одмах..
Празник самардале повод је да становници Нове Загоре изађу на улицу да одају почаст свом најпопуларнијем зачину, који је постао нешто као туристички..
Данас, 27. априла, село Царевец, у околини града Мездре, домаћин је трећег издања Фестивала сапуна, који представља типичан локални обичај који се..
"Шта посејеш, то ћеш и пожњети", каже народ. А пролеће је време за сетву. По традицији, у ово доба године град Севлијево је домаћин дуго ишчекиваног..