3. марта 1878. године држава Бугарска васкрсава на европској политичкој мапи. Остварује се сано ослобођењу за које се борило и погинуло на хиљаде бугарских књижевника, просветитеља и револуционара.
„Са тачке гледишта савремене Бугарске не смемо заборавити да је цео свет био изненађен зрелошћу бугарског друштва за стварање своје државности – подвлачи историчар проф. Андреј Пантев. – Упркос свим ограничењима, разочарањима, неоствареним сновима ми смо успели да покажемо да можемо да сами собом управљамо и да створимо систем у којем се остварује одредница „Бугарин“, која је вековима, у мрачном периоду под управом туђе и непријатељске власти била заборављена.”
Средином XIV века, када је Бугарска услед бескрајних битки са Византијом раскомадана и ослабљена, на политичкој сцени се појављује нов, снажан актер – Османско царство. Бугарски владари пружају отпор, међутим, рат који воде до 1396. године завршава се падом Другог бугарског царства. Бугарска прва од балканских држава потпада под османску власт и престаје да постоји 5 векова.
Бугари не престају да се боре за обнову своје државности. Првих деценија османске владавине избило је низ неуспешних устанака. 1875-1876. године долазе тешка времена за Османско царство. Поробљени балкански народи се дижу на побуну.
20. априла 1876. године у Бугарској избија Априлски устанак, који се сматра врхунцем национално-ослободилачког покрета Бугарске. Његово жестоко угушивање изазива широк одјек. Руски цар Александар II објављује рат Османском царству и тај рат је за Бугарску ослободилачки.
„Ова узвишена идеја о васкрснућу бугарске државе представља израз правог патриотизма – категоричан је проф. Пантев. – У нашој историји нема само светлости – у њој има и мрака. Има не само хероизма, него и понижавајуће подмуклости. Морамо памтити и одавати почаст свима који су погинули у борбама за ослобођење, а не онима који нису хтели да у своје куће приме устанике, побуњенике и револуционаре, када им је било потребно склониште.”
Године 1877. руске војске су прешле Дунав, а Свиштов је код нас први ослобођени град. Више од пола године трају битке код врха Шипка, посебно жестоки су окршаји за Плевен. Почетком 1878. године је ослобођена и будућа престоница слободне Бугарске – град Софија. 19. фебруара (3. марта по грегоријанском календару) 1878. године у Сан Стефану је потписан Мировни споразум, којим се завршава Руско-турски рат од 1877-1878. године и наше петовековно ропство.
„3. марта дугујемо историјску захвалност и одавање почасти свим знаним и незнаним јунацима који су пали за слободу Бугарске. Дугујемо им идеју да нису узалуд живели и погинули. Ма колико нам био противан савремени свет, ми смо ипак посебно место на политичкој мапи европског континента – каже проф. Андреј Пантев. – Свет није дужан да зна за 3. март – ми морамо памтити тај дан. Али ипак, треба знати да су људи умирали да бисмо ми данас имали заставу и химну, парламент и прославе.”
Први пут је ослобођење Бугарске од османске владавине обележено у Великом Трнову 19. фебруара 1879. године. Одлуком Народног собрања од 1991. године 3. март је проглашен националним празником Републике Бугарске.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: архива, лични архив и БГНЕС
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..