Стигао је март, пролеће званично ускоро почиње, а с буђењем природе буди се и наша инспирација и осећај за лепоту коју покушавамо да уведемо у своју свакодневицу. У прошлости су Бугарке хладне и мрачне зимске дане бојиле тако што су везле кошуље, столњаке или су плеле чипку. Користиле су памучан или свилени конац: што је тањи конац, то је финија чипка која је красила рукаве, деколтее и мараме.
Чипка и данас има своје место у модерном свету – њоме се украшавају не само одећа, већ и салвете, постељина, шалови, праве се прекривачи и столњаке од чипке, различити модни детаљи и накит, па чак и слике.
У Бугарској су према техници израде позната два типа чипке – калоферска и шивена чипка или чипка на иглу „кене“. Која је разлика између њих, можете сазнати из прилога Десиславе Семковске „Уметност израде чипке још увек чува тајне“
У граду Калоферу који је у Руско-турском рату (1877-1878) спаљен и сравњен са земљом чипка је постала главни извор преживљавања. Мештани су је звали „бела магија.“ О традицијама израде калоферске чипке која се код нас појавила крајем 19. века можете нешто више научити из прилога Гергане Манчеве „Калоферска чипка као симбол воље заопстанком у тешким временима.“
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..