14. априла 1821. године рођен је велики препородитељ, револуционар и први идеолог борбе за ослобођење Бугарске Георги Стојков Раковски познат још као Георги Сава Раковски. Тешко да у бугарском XIX веку постоји друга личност коју тако снажно повезујемо истовремено са борбом за црквену и националну независност, за националну просвету и књижевност. „Раковски је необично крупна личност у епохи после Кримског рата. Био је човек импулсивног духа, имао је снажну вољу, био је фанатичан патриот, водио је буран живот посвећен идеалу – слободи Бугарске“ - пише Михаил Арнаудов, највећи истраживач дела и стваралаштва Раковског.
Раковски је аутор прве револуционарне поеме код нас „Горски путник”, која је издата 1857. године. У њој је борба хајдука приказана као појава у историјском животу нашег народа. Годину дана касније Раковски је створио „Први план ослобођења Бугарске“, у којем се Бугарима обраћа речима: „човек који нема грађанску независност, не постоји на овом свету“ и наводи да су „своју слободу Бугари изгубили мачем, мачем је сада морају повратити!”.
У априлу 1862. године он је у Београду образовао руководеће тело ослободилачке борбе - „привремено бугарско начелство”. Две године раније основао је лист „Дунавски лабуд“ који је заједно са листом “Бугарска дневница“ ударио темеље бугарске револуционарне штампе.
Године 1862. у Београду је Георги Раковски основао Прву бугарску легију – пук у чијем је саставу било око 600 младих Бугара, од којих су се неки у то време школовали у Одеси, Бечу и Београду. У легији су учествовали војводе, бивши хајдуци и будући организатори националне револуције, међу којима је био и Васил Левски.
Георги Раковски остаје у сећању Бугара и својим позивом за устанак од 1. августа 1862. године. У њему он пише: „…нека нико не чека да га неко други ослободи. Наша слобода зависи од нас!”
У данашњој Бугарској Георги Раковски је симбол патриотизма и просвете. Није случајно што су многе бугарске школе код нас и у иностранству назване по њему.
Саставила: Гергана Манчева
Превод: Албена Џерманова
Судбину цркве Светих апостола Петра и Павла, као и један 90-годишњи људски живот, карактеришу успони и падови, страдања, али на крају и искупљење. Ово је можда једна од најмање познатих цркава у Софији и уједно једина подигнута у част двојице..
У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
Између Горњотракијске низије и Родопских планина, с истока према западу, нижу се насељена места Асеновград, Перуштица, Кричим, Пештера, Паталеница и..