Ретко ко се на путу до мора сети да сврати и обиђе рушевине једног од највећих градова основаних у доба Римског царства у овом делу Балкана. Реч је о античком граду Марцијанополису, престоници римске провинције Доња Мезија. На његовим рушевинама изграђен је данашњи град Девња. Некада су се на овом месту уздизале лепе зграде и јавни објекти, храмови божанстава римско-грчког пантеона, библиотека, јавно купатило и славолук, а подови кућа су били богато украшени мозаиком, део којих је приказан у јединственом у Бугарској Музеју мозаика. Више о томе можете да прочитате ОВДЕ.
Археолози су крајем 2019. године пронашли златно благо. Током радова на ископавању рушевина римске зграде старе 1.600 година, која је у 5. веку спаљена, они су пронашли 19 римских кованица од злата високог квалитета.
„Златно благо је доказ за велику најезду Хуна 447. године после Христа када су, према историјским изворима, Хуни спалили и сравнили са земљом град Марцијанополис,“ прича директор Музеја мозаика Иван Сутев. „У ствари, проналажењу блага обично претходи нека природна или људска катастрофа. У конкретном случају су ту улогу одиграли спаљивање и уништавање Марцијанополиса. Тако смо ми пронашли 19 солида – ради се о златном новцу који се ковао у позно римско доба, који је био расут по поду просторије. Вероватно се новац расуо приликом брзе евакуације људи, њиховог бекства или можда у неком крвавом сукобу. Након чега је, пошто је кућа спаљена, зид пао и кованице су остале испод њега. На тај начин су оне сачуване у одличном стању. Претпостављамо да је реч о новцу који није био дуго у оптицају, делује као да је јуче израђен.“
У близини истог места су 1929. године археолози случајно открили једно од највећих блага на овим просторима – 120.000 сребрних римских кованица укупне тежине 290 кг, од којих су најстарије израђене у време владавине Марка Антонија. Последњи археолошки налаз у некадашњем Марцијанополису је из доба владара Теодосија II и Валентинијана III и открива занимљиве детаље о животу људи пре 16. века.
„Пронађене кованице су драгоцене као експонати, али и као информација јер су на њима приказане различите сцене,“ каже Сутев и додаје: „С једне стране је лик цара или члана његове породице, најчешће царице, а с друге – занимљиве сцене из њиховог живота. У нашем случају имамо прилику да нешто више сазнамо о битним догађајима везаним за живот на царском двору у 5. веку. Тако, рецимо, нашли смо кованицу која је израђена у част крунисања Елије Евдокије, супруге цара Теодосија II. Византијска царица је богато обучена и са изузетно лепим накитом, а изнад ње је Божја рука која јој на главу ставља круну. На другој такође занимљивој кованици представљени су крунисање и додела титуле Август Валентинијану III, цару Западног римског царства и рођаку Теодосија II.“
Фотографије: Венета Николова
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник..