Приликом посете музеја или када разгледамо историјске хронике мало је оних од нас који обраћају пажњу на обућу наших предака. Обућа је тесно повезана са начином живота – тако је било некада, тако је и данас. У нашим данима она је део моде, али пре више столећа за обућу је било најважније да буде удобна, прича Јордан Сивков – реконструктор историјских догађаја, који у слободном времену истражује израду обуће у различитим периодима старе Бугарске и један од најактивнијих учесника фестивала у Великом Трнову везаних за нашу историју.

„Тражимо изворе, музејске експонате како бисмо видели како тачно изгледају, јер су некада кожу другачије обрађивали – на пример она из 12. века нема ништа заједничко са данашњом кожом. Када приређујемо реконструкцију историјског догађаја, тежимо да се максимално приближимо оригиналу из прошлости. Веома често дорађујемо кожу. Битно је да кожа буде права, а материјали – природни. Тренутно је, из разумљивих разлога, веома тешко наћи природне материјале. Ево ова кожа је коњска“, каже у интервјуу БНР Јордан Сивков и показује чизме са црвеним везом из доба Другог бугарског царства (1185-1396).

У сваком историјском периоду чизме се мењају у зависности од начина живота:

„У време Прве бугарске државе (681-1018) чизме су посебног типа. Шавови на чизми су одоздо и тако она обухвата целу ногу. Тада су људи дуже времена проводили у јахању. Чизма је била нешто већа. Унутра са улошком од траве. И нешто веома битно – без ђона. Због широке узенгије, сама кожа је одоздо зашивена као чарапа. Касније узенгија постаје тања и појављује се дебели ђон, да би јахачу било удобније.” 

Јордан Сивков ради као оперативац у фирми за обезбеђење у Добричу, а реконструкцијом историјских догађаја бави се преко 15 година. Каже да му је обућа наших предака страст. Наводи да постоји знатна разлика између чизми коњичких племена и оних касније и опет је то везано за начин живота:

„Чизме се коренито мењају. Раније су оне биле израђене од великих парчета коже, али вероватно због недовољне количине коже, касније су употребљавали свако парче – и оно најситније. Ништа се није бацало. Појављују се пета, јер се без ње приликом ходања чизма гужвала. Постепено се појављују и дебели ђонови.”

Обућа са потпетицом није само женска привилегија. Такву обућу носили су прво мушкарци, објашњава Јордан Сивков: 

„Занимљиво је што је производња леве и десне обуће почела тек у 19. веку. У ранијим периодима говоримо о тзв. симетричној обући – изгледа једнако с обе стране. Потпетице се појављују прво код мушке обуће – тек после постају део женске обуће.” 

Мода се мења, али се за обућу не мења важно правило – она мора да буде израђена од квалитетног материјала и обавезно удобна.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Здравка Масљанкова