Судбина три мала медведа у региону Родопа узбудила је бугарску јавност. Након треће за редом спасилачке акције у току само 10 дана, у региону града Смољана, државни експерти задужени за очување биолошке разноврсности су на радном састанку размотрили мере за спречавање инцидената ове врсте и очување заштићене животињске врсте.
Након што су пронађена прва два мала медведа, извршена је провера свих издатих ловних дозвола. Прегледани су и снимци сигурносних камера у близини места на којима су пронађени медведи, али нема трагова ловокрађе.
По речима директора Јужноцентралног државног шумског предузећа инж. Здравка Бакалова, тренутно се мрки медвед налази у сезони парења. Стручњаци наводе да понашање мужјака у том периоду често може довести до протеривања младунчади. Они разматрају и друге могуће разлоге за одвајање младунчади од мајке, али ипак по њиховом мишљењу водеће објашњење је биологија врсте.
Другачији став има Владимир Тодоров са Института за биодиверзитет и истраживање екосистема при БАН. Он сматра да су младунчад пронађена у Родопима највероватније остала без мајке због ловокрадица. Сви стручњаци наводе да без мајке мали медведи имају минималне шансе за опстанак у дивљој природи.
„Чињеница да већ спасавамо трећег медведића је с једне стране лепа ствар, јер пружамо шансу за очување те врсте, али с друге – то значи да треба анализирати разлоге и појачати контролу – изјавила је БНР директорка Регионалног инспектората за животну средину и воде у Смољану Екатерина Гаџева, организатор одржаног радног састанка. – Након ове нове спасилачке акције стручњаци и колеге из шумских газдинстава су поново обишли рејон али до сада нису нашли убијену медведицу, нити трагове борбе, крви итд.“
Срећом, мали медведи, стари око 4 месеца, су пронађени здрави. Међутим, да ли су они од једне мајке, још не знамо. То се може доказати само помоћу ДНК теста. Тренутно су они смештени у Парку за играјуће медведе у Белици, након чега ће бити премештени у Центар за рехабилитацију у Грчкој где ће их хранити на специјалан начин – без контакта са људима, како не би храну повезивали са људским бићем. Касније, након отприлике годину дана,биће враћени у Бугарску, где ће их стручњаци за биолошку разноврсност обележити и пратиће њихово прилагођавање природи.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..