24. јуна Бугарска православна црква и верници обележавају празник рођења светог Јована Претече и Крститеља Господњег. У црквеном календару одређено је још неколико датума када се одаје пошта том свецу, а осим тога сваки уторак у години посвећен је њему. 24. јуна славимо и један од највећих бугарских народних празника – Ивањдан, који је посвећен биљкама, води, сунцу и ритуалима за здравље. Повезујемо га и са некадашњим гатањима за љубав и удају.
Најраспрострањеније је веровање да биљке убране на тај дан пре изласка сунца имају изузетна лековита својства. Савремени травари а и људи који у својој свакодневици користе лековите биљке, заиста на Ивањдан устају усред ноћи и одлазе по ивањско биље. Лековиту и заштитну функцију има и ивањски венац који су некада девојке плеле од лековитог биља. Такве функције има и руковет лековитог биља. Веровало се да треба убрати 77,5 биљака, јер према народу на свету има 77 болести, а она половина биљке лечи болести без имена. Народни исцелитељи познају тих 77 биљака, а ону половину беру затворених очију. Руковет лековитог биља убраног на Ивањдан се осуши и чува у кући, јер се у народу веровало да се њиме могу излечити свакакве болести.
У народним песмама које се певају на Ивањдан обично се опева митски јунак Ењо који је кренуо по лековито биље.
Веома популарна је легенда која каже да се на Ивањдан Сунце рано ујутру купа у „живу воду“ и „плеше“ од среће. А затим креће ка зими. Ако неко види тај бајни Сунчев плес, биће здрав током целе године. На Ивањдан Сунце благосиља све реке, језера, изворе. Некада су се млади и стари купали пред само свитање зоре у оближњој реци или се умивали росом за здравље. Кажу да на Ивањдан вода почиње да тече чак и из пресушених извора.
У многим местима Бугарске данас се одржавају реконструкције обичаја на Ивањдан. Пали се и ивањска ватра – како би се повећала снага небеске ватре.Са магичном снагом тог дана године повезује се и веровање да у ноћи пред Ивањдан скитнице и преваранти обилазе поља и краду туђу плодност. Народ је још веровао да се на местима где је закопано благо на Ивањдан појављују сабласне ватре.
Ипак, Ивањдан је као народни празник највише везан за људско здравље – једна од највећих вредности нашег народа у свим историјским периодима.
Уредила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..