Пре 60 година родила се једна легенда. У планини Родопе огласила се дивна музика… музика која се до тада није чула. Она је публику Првог националног фолклорног сабора у Рожену дигла на ноге, а новоформирани оркестар „100 каба гајди“ је након свог наступа проглашен „Чудом Родопа“. Догодило се то 1961. године. Формација 100 гајдаша из града Смољана које је окупио диригент Апостол Кисјов (1924-2007) осваја публику не само код нас, већ и у свету.
И дан данас када засвира „100 каба гајди“, време као да стаје. Можда не само због дивног извођења оркестра, него и због чињенице да су гајде један од најпрепознатљивијих инструмената у нашем фолклору. А каба гајде су симбол Родопа. Од свих других гајди оне се разликују по томе што је њихов звук нижи – бас звук.
Већ 6 деценија оркестар „100 каба гајди“ осваја прва места на Међународним фолклорним такмичењима. Није случајно што му је дато место у Националном систему „Бугарска – живо људско благо“.
У нашим данима 100 гајдаша одржава пробе у читалишту „Орфејеве шуме – 1870“ у Смољану. Завод за патенте му је издао Потврду о заштитном знаку.
Стари и млади у Родопима чувају вишевековну традицију „гајдања.“ Велику улогу у подстицању љубави деце према гајдама одиграо је руководилац основаног далеке 1956. године дечјег гајдашког оркестра из града Девина Емил Чолаков, који захваљујући својој посвећености наставља да међу младима у Девину промовише старе каба гајде.
Аутор: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: 100kabagaidi.com
Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..
На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..
Фестивал шљиве је један од најатрактивнијих јесењих празника који се сваке године одржава крајем месеца септембра у Тројану. Празник је везан за главни извор преживљавања у овом крају – гајење шљива, производњу надалеко чувене тројанске шљивовице и..
Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву како би разгледали изложене..