Уочи једног од највећих летњих хришћанских празника – Успења Пресвете Богородице, у ћустендилском крају жене изводе ритуал мешења и обредног ломљења хлеба познат као „Панагија“. Сам чин мешења хлеба одсликава његов сакрални карактер. Oбред уздизања хлеба изводи се следећег дана, после божанствене Свете литургије, око цркава и параклиса посвећених Успењу Пресвете Богородице.
Сваке године, од 2008, општина Ћустендил на тај дан организује и културни програм и тако спаја бугарске православне традиције и бугарску уметност.
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче..