Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О пројекту Devet, балканским коренима и пријатељству

Представљамо вам Јелену Крстић и Николу Станошевића – учеснике српско-бугарског пројекта

Фотографија: facebook.com/devetmusic

Срели су се у Бечу где су наступали са џез формацијом једног свог колеге. Љубомир Господинов је из Бугарске, а Никола Станошевић – из Србије. Окупили су их њихови балкански корени и љубав према етно-џез експериментима, поготово када је реч о неправилним ритмовима чија се богата традиција негује у бугарској народној музици. Тако е покренут Devet – један заиста занимљив и успешан пројекат. Нешто касније им се, на почетку само као гостујући извођач, придружила Јелена Крстић – такође пореклом из Србије. И типично на балкански начин, професионални односи су временом прерасли у присно пријатељство које траје и данас. У мултикултуралној атмосфери аустријске престонице је слична музичка сарадња нешто сасвим уобичајено. Али за Љубомира, Николу и Јелену је несвакидашња прилика да размене искуства и обогате своје идеје. Свих троје су одрасли уз балканску традицију, стекли су класично образовање и велики су заљубљеници у импровизациону музику. 

Пре мање од два месеца су дуо Devet и Јелена учествовали на Џез фесту у Банском, што је било њихово прво појављивање пред бугарском публиком. А након концерта су први пут дали интервју за Радио Бугарску.

Јелена потиче из музичке породице. Рођена је у Ковину, у Јужнобанатском округу у Војводини. Још као дете почела је да похађа часове клавира и класичног певања у свом родном граду. Завршила је Музичку школу „Јосиф Славенски“ у Београду, након чега је постала студент класичног певања на Академији у Грацу. У Бечу је завршила музичку педагогију, класично и џез певање. Певачица је отворила своју школу певања а разрадила је и свој систем предавања у школи. Њени ученици су из САД, Русије и различитих европских земаља. Један од најплоднијих периода у њеној каријери је период сарадње са Хосеом Фелисијаном с којим је ишла на турнеју и имала прилику да дели сцену са многим легендарним џез музичарима. Каже да јој се Бугарска свиђа – менталитет Бугара, архитектура, храна и наравно – бугарски фолклор. Публика у Банском је са одушевљењем прихватила њену интерпретацију песме „Имала мајка едно ми чедо“ – популарну бугарску песму коју је Јелена научила две недеље пред концерт.

Никола Станошевић такође долази из музичке фамилије. Клавир је почео да свира са само шест година у родном Крагујевцу. Завршио је конзерваторијуме у Линцу и Бечу. Отац му је цео живот вукао хармонику, а стриц – контрабас. Из тог разлога су за њега изабрали клавир – „да седи и да свира.“ Каже да су направили добар избор пошто је то била љубав на први поглед. Никола већ 20 година живи у Аустрији – предаје и учествује на различитим пројектима, укључујући и пројекат браће Владигерови који такође живе и раде у Бечу. Прати рад и других бугарских музичара, Теодосиј Спасов му је један од омиљених извођача.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Пламен Бејков

Концерт „Борис Христов – амбасадор бугарске песме“ одржаће се вечерас на БНР

„Борис Христов – амбасадор бугарске песме“ наслов је концерта оперског певача Пламена Бејкова и пијанисткиње Божене Петрове, који ће се одржати вечерас од 19.00 часова у Првом студију Бугарског националног радија (БНР). „Програм је покушај за..

објављено 4.11.24. 13.05
Пламена Мангова и Рајнер Хонек

Изненађење за бугарску публику – први заједнички концерт аустријског виолинисте Рајнера Хонека и пијанисткиње Пламене Мангове

Изузетни музичари ће 6. новембра у софијској сали "Бˈлгарија" извести мало позната дела. Звучаће "Варијације на тему Френка Бриџа" – рано дело Бенџамина Бритна у извођењу Камерног ансамбла "Софијски солисти" под диригентском управом Константина..

објављено 4.11.24. 10.10

„Зајди, зајди“

Једна од најлепших и најдуговечнијих песама Бугарске, „Зајди, зајди, јасно сонце“, оличење је музичке традиције старе најмање пет векова. Песма је у Бугарској популарна у верзији чији текст је уврштен у збирку народних песама и стихова „Нова..

објављено 1.11.24. 10.55