Идеја да Бугарска има научноистраживачки брод који плови у водама Светског океана и пре свега до Антарктика је веома стара – отпре 30-40 година. Захваљујући напорима бугарских истраживача на леденом континенту, Бугарског антарктичког института и пре свега Високе војно-поморске школе у Варни и лично њеног ректора – адмирала Бојана Медникарова, пронађен је одговарајући брод који је купљен државним новцем. У питању је шведско пловило које је било „заборављено“ у луци Варна и није се користило већ 5 година. Брод који је произведен пре 38 година за истраживања у Северном мору има занимљиву историју, али бугарским научницима је најбитније то што је он опремљен опремом и уређајима за истраживачку делатност, како би могао да у пролеће идуће године први пут отплови на Антарктик, где је наша научноистраживачка база.
Реч је о драгоценом броду. Дужина му је 67 м, а кабине су му за две особе. Омогућује смештај посебног особља од 40 људи, а посада може да броји до 20 чланова. Може да плови у водама Светског океана. Брод је купљен након одржаног низа састанака са његовим власником, са којим су се договорили о цени од 600 хиљада евра. „У ствари, толико кошта скуп стан у Бугарској“, каже проф. Христо Пимпирев – директор Бугарског антарктичког института и руководилац бугарских експедиција на Антарктику.
„Брод је у Бугарску стигао за потребе пројекта „Јужни ток“ и опремљен је за научна истраживања чији је задатак био да се утврди тачно где и како треба поставити цеви будућег гасовода. Али као што знамо, пројекат је обустављен и тај је брод 5 година провео у луци Варна. А нама ће он бити веома потребан, бар у почетку, док Бугарска не добије нов научноистраживачки брод. Ипак боље ишта него ништа. Изграђен је 1984. године у норвешком бродоградилишту од шведског челика. Корпус брода је веома здрав, пловило је способно за пловидбу у водама Северног мора,у водама у којима има ледених брегова, као и за пловидбу далеко на југ…, где је и Бугарска антарктичка база. То је велики искорак за Бугарску, јер ће нам омогућити да се појавимо на мапи поморских земаља, где нас тренутно нема”.
Веома пажљиво одабрано је и име брода, који ће пловити под бугарском заставом. „До сада у свети ниједан брод није носио имена свете браће Ћирила и Методија“, наводи проф. Христо Пимпирев и подсећа на једну занимљиву чињеницу из прошлости:
„Године 1911. у Варни је основана фондација ради прикупљања новца за израду таквог брода под именом „Св. Ћирило и Методије“. И ето, поред свега осталог ми смо остварили и сан наших предака од пре 100 година. Сада ће Бугарска заиста имати такав брод ”.
Превела: Албена Џерманова
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..