Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Иван Вазов – савременик бугарске слободе, Уједињења и Независности Бугарске

Фотографија: archives.government.bg

Пре једног века, 22. септембра 1921. године, преминуо је истакнути бугарски књижевник и друштвени посленик Иван Вазов, који нам је завештао неке од најлепших речи посвећених Бугарској. Његову искрену љубав према домовини откривамо у његовим приповеткама, путописима, романима, позоришним комадима, песмама. Генерације Бугара одрасле су уз његове песме, а једна од првих које научимо напамет и памтимо цео живот је „Ја сам Бугарче“:

„Ја сам Бугарче и волим

наше планине зелене,

звати себе Бугарином

прва радост је за мене.“


У свом стваралаштву Вазов обрађује знатан део тема које су у фокусу друштва у другој половини XIX и почетком XX века. Оно може да послужи као својеврстан летопис херојских бугарских победа у име великог националног циља – ослобођења и уједињења Бугарске после петовековное османске владавине. Проглашење независности Бугарске 1908. године је једини догађај из тог периода о којем, према расположивим подацима, Вазов није ништа написао.

„Реч је заиста о важном догађају, али не би требало да књижевна дела Вазова прихватамо буквално – објашњава Атанас Капралов, директор Националног музеја књижевности. – За свог живота, који је трајао 71 годину, народни песник је преживео 5 ратова. Његово стваралаштво прожето је духом слободе и независности, којима Бугарска тежи. И није случајно управо Вазов назван патријархом бугарске књижевности“.


Његова бројна књижевна дела подстичу низ генерација Бугара, рођених у иностранству, да упознају и заволе Бугарску. Она су и својеврсна визиткарта наше земље у свету.

Сведочанства о томе откривамо у Музеј-кући патријарха бугарске књижевности у Софији:


„Она је веома посећена – долазе како Бугари, тако и странци – прича Капралов. – Обично странци слабо познају књижевника Ивана Вазова. Од кустоса они желе да им исприча какав је он био човек, јер су ипак сазнали да је тај наш књижевник у неку руку оличење бугарске душе. Упознајући Ивана Вазова они сазнају више и о савременим Бугарима. Занимљиво је што након посете Музеј-кући многи од њих траже његова дела – најчешће роман „Под јармом“.“


Постоји и занимљива чињеница везана за тај историјски Вазовљев роман који заузима достојно место у пантеону бугарске књижевне класике. Године 1894. он је прво издат у преводу на енглески језик.


Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: archives.government.bg, БГНЕС

Више из ове категориjе

Бугарски градитељи виолина афирмишу своје производе у Америци

У првим годинама демократије породица Шуманови се из Пловдива преселила у Чикаго са намером да покрене јединствени бизнис и определила се за онај, везан за најфинији осећај не само прстију већ и људске душе, јер је за изградњу жичаних музичких..

објављено 28.2.24. 11.10

Бургас домаћин Фестивала школског позоришта на шпанском језику

У Бургасу ће се од 28. фебруара до 1. марта одржати XXIV Национални фестивал школског позоришта на шпанском језику. На фестивалу који организује Амбасада Краљевине Шпаније у Бугарској учествоваће ученици из 25 школа из целе Бугарске. Идеја форума..

објављено 28.2.24. 07.15

Мултимедијална изложба БНР о Сираку Скитнику гостује у Братислави

У Братислави ће у четвртак, 22. фебруара, бити представљена мултимедијална изложба „Питајмо Сирака – 140 година од рођења Сирака Скитника.“ Експозиција, која је дело проф. Бојана Добрева, професора Националне академије ликовних уметности, и екипе..

објављено 21.2.24. 11.32