Јану Скалкину често питају да ли има неке везе са Бугарском и у томе нема ничег чудног јер млада дама из Москве има завидан ниво знања бугарског језика. Талентована преводитељка нема бугарске корене, а љубав према Бугарској и бугарском језику букнула је случајно:
„Хтела сам да упишем Славистику на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов,“ али је управо тада основана посебна група за бугарски језик,“ каже Јана и наставља: „Отац ми је украјинског порекла, али је читав свој живот провео у Русији, а мама – Рускиња. Дакле, немам никакве везе с Бугарском. Мислим да је то случајност, судбина од које не можеш побећи.“
2008. године је Јана Скалкина дипломирала са одличном оценом на смеру Предавач бугарског језика и словенске књижевности и отада предаје и промовише бугарски језик, културу, традиције и обичаје. Тренутно води курсеве пословног бугарског језика, историје и културе Бугарске, снима видео-лекције из бугарског језика које објављује на свом Јутјуб каналу.
Има много различитих разлога због којих се људи одлучују за учење бугарског језика:
„Углавном га уче људи који планирају да се преселе у Бугарску или, на пример, девојке које су се удале за Бугаре и покушавају да се прилагоде новом окружењу. Већину занима не само језик, већ и бугарска култура, питају ме да им препоручим књигу, где отићи и шта видети у Бугарској. Бугари се понашају другачије према странцима који говоре бугарски језик и то је веома пријатан осећај,“ каже Јана.
Јана Скалкина је први пут Бугарску посетила 2005. године као учесник Међународног семинара за бугарски језик, књижевност и културу на Филолошком факултету Универзитета „Св. Св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову. Три недеље биле су више него довољне да се заувек заљуби у Бугарску.
„Учили смо језик и обилазили знаменитости, научили смо да играмо бугарско коло, упознали смо нове људе,“ сећа се Јана свог првог боравка у Трнову. „Увек ми је драго кад дођем у Бугарску, овде се осећам као код своје куће, уопште немам тај осећај да сам у другој земљи. Бугари су ведри и отворени људи. У Великом Трнову су ми се јако допали црвени кровови кућа, зеленило у граду, река Јантра која вијуга између брда. Све време сам имала осећај да сам ушла у неку бајку.“
Недавно је Јана била у Бугарској као учесник у резидентском програму Куће за књижевност и превод у Софији. Током свог боравка је радила на преводу кратких прича чувене бугарске списатељице Здравке Евтимове.
О својој животној филозофији Јана каже:
„Не могу да утичем на све што се дешава у животу, не могу да утичем на политичку ситуацију, моји преводи вероватно неће бити толико добри колико су били они некад, у доба СССР, али зато могу да чиним мале кораке и усмерим се на оно што зависи од мене. И да промовишем бугарски језик и књижевност на један или друг начин. Да, то је моја мала мисија, то су моји мали кораци и ја чиним све што је могуће.“
А ево шта је на крају нашег разговора Јана пожелела Бугарима:
„Желим вам да упркос свему што се дешава заувек останете тако лепи и позитивни. И да не губите наду!“
Цео разговор можете чути ОВДЕ.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: лична архива
Живот у иностранству није необичан за нашег сународника Марина Јотова. Слободно можемо рећи да је он својеврсни грађанин света. Има 34 године, а до сада је живео у неколико европских престоница. Тренутно живи и ради у Берлину, али његов животни пут..
Након што је 23 године свог живота посветио Краљевској ратној морнарици, Британац Дарен Картер је 2013. године одлучио да се повуче из војне службе. Признаје да је годинама пливао кроз немирне воде живота, без компаса и путоказа – од посла до..
Casa Bulgara или Бугарска кућа заузима водеће место у кулинарским водичима Сао Паула – највећег града у Бразилу, који има преко 12 милиона становника. Ова бурегџиница постоји већ скоро пола века на истој адреси, а у власништву је 75-годишње Шошане..