Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Јана Скалкина о љубави према Бугарској и бугарском језику

У Пловдиву
Фотографија: лична архива

Јану Скалкину често питају да ли има неке везе са Бугарском и у томе нема ничег чудног јер млада дама из Москве има завидан ниво знања бугарског језика. Талентована преводитељка нема бугарске корене, а љубав према Бугарској и бугарском језику букнула је случајно:

„Хтела сам да упишем Славистику на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов,“ али је управо тада основана посебна група за бугарски језик,“ каже Јана и наставља: „Отац ми је украјинског порекла, али је читав свој живот провео у Русији, а мама – Рускиња. Дакле, немам никакве везе с Бугарском. Мислим да је то случајност, судбина од које не можеш побећи.“

У Античком театру у Пловдиву
2008. године је Јана Скалкина дипломирала са одличном оценом на смеру Предавач бугарског језика и словенске књижевности и отада предаје и промовише бугарски језик, културу, традиције и обичаје. Тренутно води курсеве пословног бугарског језика, историје и културе Бугарске, снима видео-лекције из бугарског језика које објављује на свом Јутјуб каналу

Има много различитих разлога због којих се људи одлучују за учење бугарског језика:

„Углавном га уче људи који планирају да се преселе у Бугарску или, на пример, девојке које су се удале за Бугаре и покушавају да се прилагоде новом окружењу. Већину занима не само језик, већ и бугарска култура, питају ме да им препоручим књигу, где отићи и шта видети у Бугарској. Бугари се понашају другачије према странцима који говоре бугарски језик и то је веома пријатан осећај,“ каже Јана.

У близини Седам рилских језера
Јана Скалкина је први пут Бугарску посетила 2005. године као учесник Међународног семинара за бугарски језик, књижевност и културу на Филолошком факултету Универзитета „Св. Св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову. Три недеље биле су више него довољне да се заувек заљуби у Бугарску.

У aрхитектонско-етнографском комплексу на отвореном „Етар“
„Учили смо језик и обилазили знаменитости, научили смо да играмо бугарско коло, упознали смо нове људе,“ сећа се Јана свог првог боравка у Трнову. „Увек ми је драго кад дођем у Бугарску, овде се осећам као код своје куће, уопште немам тај осећај да сам у другој земљи. Бугари су ведри и отворени људи. У Великом Трнову су ми се јако допали црвени кровови кућа, зеленило у граду, река Јантра која вијуга између брда. Све време сам имала осећај да сам ушла у неку бајку.“

У Кући за књижевност и превод у Софији
Недавно је Јана била у Бугарској као учесник у резидентском програму Куће за књижевност и превод у Софији. Током свог боравка је радила на преводу кратких прича чувене бугарске списатељице Здравке Евтимове.

Са списатељицом Здравком Евтимовом
О својој животној филозофији Јана каже:

„Не могу да утичем на све што се дешава у животу, не могу да утичем на политичку ситуацију, моји преводи вероватно неће бити толико добри колико су били они некад, у доба СССР, али зато могу да чиним мале кораке и усмерим се на оно што зависи од мене. И да промовишем бугарски језик и књижевност на један или друг начин. Да, то је моја мала мисија, то су моји мали кораци и ја чиним све што је могуће.“

А ево шта је на крају нашег разговора Јана пожелела Бугарима:

„Желим вам да упркос свему што се дешава заувек останете тако лепи и позитивни. И да не губите наду!“

Цео разговор можете чути ОВДЕ.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Традиционални бугарски вез као инспирација у савременом животу

Одавно је бугарски традиционални вез инспирација. Разноликост његових елемената је израз богате душе и уметничког талента Бугарке и оличење сталне тежње за лепотом. Већ пет година Марија Гергова улаже таленат и позитивну енергију покушавајући да..

објављено 21.10.23. 12.05
Апостол Карамитев

100 година од рођења чувеног глумца Апостола Карамитева

На данашњи дан је пре 100 година рођен великан бугарског глумишта Апостол Карамитев (1923-1973). „Ја не планирам да остарим. Желим да умрем млад, леп, весео, занимљив! Нећу да остарим. Мрзим старост. Болести. Бриге. Проблеме...“ говорио је..

објављено 17.10.23. 07.45

Др Марин Буков – добитник овогодишње Велике награде „Џон Атанасов“

"Највећу храброст човек може да покаже не у отвореном космосу, већ у мислима" – ове речи припадају истакнутом научнику бугарског порекла и проналазачу првог аутоматског дигиталног рачунара Џону Атанасову. Храброст у мислима показује и др Марин..

објављено 12.10.23. 11.45