Камени мостови у Родопима, који су чврсто стали на своје камене ноге, друже се с временом.  И мада их често називају „римским мостовима“, највероватније су они изграђени у средњовековљу, пише Иван Балкански у својој књизи „Стари мостови у Крџалијском округу”. Данас се удружење „Мештра” латило задатка да открије тајну њихове лепоте и отпорности на време. Крајем овог месеца оно ће спровести теренско истраживање у планини. Река Арда је главни центар око којег су изграђени већи мостови.

„Ови објекти нису добро истражени – недостају поуздане информације и документи о њиховој изградњи и њиховим одржавањем, нити о томе ко их је пројектовао и градио – прича руководилац пројекта арх. Иван Колев. – Веома је занимљиво како су ти мостови грађени као јединствен систем за прелажење великих водених баријера у Родопима. У том смислу занимљиво је да ли су они били део једне идеје или је сваки од њих подигнут у различитом временском периоду различитим поводом. Међутим, пажњу привлачи једна чињеница – када погледамо мапу Родопа и реке Арде, види се да су велики мостови и читавом низу отприлике на једнаком растојању један од другога. А по мом мишљењу, то значи да они представљају унапред промишљен систем и његова анализа би доказала ту идеју.”

Удружење „Мештра”  ће у сарадњи са Историјским музејом у Ардину, Регионалним историјским музејом у Крџалију и уз помоћ волонтера проверити какво је стање камених мостова, да ли су они очувани у свом првобитном облику или су можда претрпели неке промене. Радиће се у Ардину, Крџалију и Смољану, где се налази преко сто камених мостова. За сваки од њих биће припремљени актуелни и архивски подаци, анализа тренутног стања и аутентичности. Све информације ће бити доступне на специјалном сајту, а у будуће ће се оне користити за обнову мостова.

„Мостови су тако добро очувани, јер представљају конструкцију која је позната још из древности  – каже арх. Иван Колев. – То значи, да су до индустријске револуције коришћени скоро исти грађевински системи који су стално унапређивани. Мостови у Родопима су међу последњим примерима овог типа архитектуре, пре него што се појаве метални, па затим и бетонски мостови. Зато можемо рећи да су они отпорни управо захваљујући обогаћивању знања и технологија током времена.”

Једним од симбола Родопа сматра се Ђавољи мост на реци Арда. Он је тролучни, дуг је 66 м, широк – 3,4 м и висок – 12 м. Подигнут је почетком 16. века по наруџби султана Селима I и важио је за један од главних саобраћајних веза Родопа са Западном Тракијом.

Једна од бројних легенди каже да се у води испод моста у одређеном делу дана огледа ђаво.

Извор: Интервју програма „Христо Ботев” БНР са арх. Иваном Колевим

Саставила: Дијана Цанкова

Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Удружење „Мештра”, архива