Бугарска православна црква и њени верници данас славе успомену на Преподобну Параскеву Трновску. Света Петка Епиватска која је код нас познатија као Света Петка Бугарска једна је од најпоштованијих светитељки у Бугарској. Рођена је у 11. веку у Епивату на Мраморном мору, родитељи су јој били бугарског порекла. Још од малена је била веома побожна и жељна подвижничког живота какав је касније водила у Јорданској пустињи. Живела је испоснички живот у пустињи све док јој чудесни глас с неба није рекао да се врати у родни град. Умрла је у Епивату две године по повратку из Јорданске пустиње.
У народу се Света Петка поштује као заштитница жена, породиља и дома. Веровало се да светитељка има моћ да прелази границу између овог и оног света.
У народном календару Петковдан (14. октобар) и Митровдан (26. октобар) представљају крај пољопривредне сезоне. Период између Петковдана и Митровдана у себи сакрива један дубоко сакрални смисао јер се тада прелази из једног годишњег доба у друго, прославља се крај пољопривредног циклуса и почетак породичних слава.
Више о Светој Петки и обичајима везаним за Петковдан можете да сазнате ОВДЕ.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..