Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Костадин Михајлов о свом новом албуму и наслеђу Странџе

Фотографија: лична архива

Млади народни певач Костадин Михајлов је издао свој други самостални албум. На њему је 16 народних песама из странџанског краја које је он записао у селима Бродилово, Граматиково, Стоилово, Блгари. „Међу људима који су ми завештали своје песме су неки од најбољих извођача из Странџе. Међу њима је Петко Нанчев из села Граматиково – најмлађи учесник првог издања Националног сабора „Странџа пева“ које је одржано у Граматикову 1960. године. Он има пуно аутентичних песама“ – каже Костадин.

„Албум носи наслов „Златке, златна јабуко“ – наставља певач. – Посветио сам га народној певачици Златки Ставревој, у знак захвалности за све што је за мене урадила. Да није било ње у мом детињству, живот би ми био другачији. Песме сам снимио уз пратњу гајди, гадулке, кавала, табуре и тапана. Свирају млади музичари који се први пут заједно окупљају, али се надам да ће и у будуће радити заједно као оркестар. Златки посвећујем и биографску књигу. Посебно сам импресиониран њеним организаторским способностима и талентом да ради са децом. Неки од њених ученика су завршили музичке школе, Академију у Пловдиву, остварили су се као народни певачи.“

Костадин је завршио и Универзитет библиотечких наука и информационих технологија – смер „Културно-историјско наслеђе". Тренутно ради као кустос Историјског музеја „Александар Фол“ у граду Малом Трнову.

„То је најбољи посао, јер имам времена да обрадим све што сам до сада записао – на стотине песама од 186 старијих људи које сам посећивао у њиховим кућама у странџанском крају. Они су ми причали и о свом животу, заједно смо плакали, заједно се смејали … и заједно певали. Све ме је то изградило као човека који снажно поштује традиције Странџе. Можда и не постоји село у којем последњих 15 година нисам боравио. Примили су ме у етнографске заједнице познате као Рупци, Загорци и Тронки. Највећу групу чине Рупци (у насељеним местима од Малог Трнова до Резова, па чак до Јасне пољане). Загорци чине најмању групу (има их у селима Равна гора, Росен и још неколико других села). Тронки су у општини Средец – у Грудовском крају (у селима Богданово, Тракијци, Факија итд). Ове групе се разликују по дијалекту, народним ношњама, музичком фолклору. Заволео сам њихове песме, приче које причају и њихове јунаке. Сањам да издам збирку песама, у којој бих после сваке песме испричао њену историју, протумачио смисао, објаснио неке дијалекатске особености… Велика ми је жеља да наставим ово занимљиво истраживање, још сам млад, стално путујем по нашем крају. Радују ме људи који ме дочекују и причају своје успомене.“

Превела: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј

Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..

објављено 23.6.24. 09.10