- Зовем се Костадин Михајлов. Рођен сам и одрастао у селу Бродилово, у Странџи планини. Међутим, корени моје фамилије вуку из Источне Тракије. Народну песму заволео сам још као дете и почео да учим песме из Странџанског краја. Прве песме научио сам од нестинарке Веселине Илијеве, а касније сам од баке Плуме Влчанове која је имала 101. годину записао око 150 песама. Са данашњим даном скупио сам око 800 изворних народних песама.
Моји први наступи на сцени били су на саборима који се организују на подручју Странџе – у селима Блгари и Кости, у Синеморцу и Резову. Године 2002. учествовао сам на такмичењу у организацији Радија "Стара Загора" и освојио награду - снимање песме у пратњи оркестра Школе народне музике у граду Котелу. Певање сам учио код Златке Ставреве – певачице народних песама из Странџанског краја, а певао сам и у њеној групи – дечијој формацији "Нестинарче" која изводи изворне песме, каже Костадин Михајлов.
Костадин Михајлов је био солиста дечије формације "Нестинарче" и са њом је освојио многе награде. Напустио је ову групу 2008. г. када је уписао музичку школу у Бургасу. Данас се 23-годишњи певач може похвалити бројним наградама – 15 специјалних и 35 првих места на разноразним музичким форумима.
- Учествовао сам на многим домаћим и међународним фолклорним такмичењима. Када сам био ученик музичке школе освојио сам специјалну награду на сабору у селу Граматикову "Странџа пева". Учествовао сам у неколико издања такмичења "Са песмама странџанског певача Георгија Павлова" – двоструки сам добитник прве награде, а освојио сам и највећу награду овог форума – "Приз Георги Павлов". Имам четири учешћа на фестивалу "Фолклорни венац" који се одржава у месту Божура, у граду Средец и сваки пут освајао сам награду. Добитник сам и статуете међународног фестивала "Странџа - моја колевка" у граду Церово итд. Много ми значи прва награда са такмичења "Са песмама Влкане Стојанове", каже млади певач.
Његове песме познаје и публика у Француској где је он гостовао 2010. године. Од 2009. три године заредом наступао је пред публиком у Великој Британији.
Данас се Костадин Михајлов бави и предавачким радом - предаје историју и музику у основној школи у Костинброду. Педагошки рад чини га срећним. При крају је студија на Универзитету библиотечких наука и информационих технологија. Определио се за смер "Културно-историјско наслеђе", јер како каже, он је везан за истраживање фолклора у његовом родном крају. Пре неколико месеци изабран је за председника удружења "Чувари бугарског". Заједно са својим колегама истомишљеницима са универзитета покушаће да за наредне генерације очува нашу народну музику, игре, обичаје, традиционалне занате. Њихов рад везан је за издавање књига, музичких албума, организовање концерата и сабора. Посебну пажњу посветиће млађој генерацији – планирају посете школама у циљу упознавања деце са бугарским народним стваралаштвом. Ове године изашла је књига Костадина Михајлова "Теренска фолклористика и теорија народног стваралаштва" која садржи аутентичне песме и легенде из Странџанског краја, информације о локалним народним играма и обичајима, кулинарске рецепте, занимљиве податке о начину живота мештана у прошлом веку.
Костадин Михајлов је и нестинар – босоног игра на жеравици. Показује посебно интересовање за овај наш древни ритуал. Он је међу најмлађим нестинарима на подручју Странџе, а први пут ритуални плес на жеравици извео је у својој 13. години. Искрено верује у дубоки смисао нестинарства.
- Избегавам да у медијима причам о игри на жеравици, о томе ретко говорим и са својим најближим пријатељима. Нестинарство је за мене сакрални тренутак и ритуал за који се припремам целу годину - док не дође дан Светих Константина и Јелене када се он изводи. Забринут сам због чињенице што се последњих година смисао нестинарства мења и овај обичај постаје туристичка атракција. По старој бугарској традицији на тај дан изводимо овај тајанствени плес на жеравици за здравље и срећу, берићетну и мирну годину. Имам критичан однос према нестинарима који играју по жеравици у ресторанима да би забављали госте. Ову комерцијалну праксу не одобравају и људи који живе у местима где је тај древни ритуал очуван и изводи се и данас. Ми верујемо да нас Свети Константин и Јелена чувају и надамо се да ће доћи време када ће се вратити аутентична нестинарска игра. Удружење чији сам ја председник је 26. септембра ове године организовало нестинарске игре у месту Црногорово, у околини Малог Трнова. Позвали смо старије људе из Странџанског краја, као и младе људе са неколико универзитета, да би видели овај ритуал. Желели смо да покажемо да се препуштамо овом тајанственом плесу, док играмо боси по жеравици упадамо у посебно мистично стање, верујемо у наше свеце заштитнике и чујемо једино звук гајди и тапана, каже Костадин Михајлов.
Превод: Албена Џерманова
