„Ни сам ја изабрао Бугарску, она је мене изабрала!“. Тако почиње своју причу Ирац заљубљен у Чепеларе и Родопе. Његово име је Рејмонд Вилкинсон. Већ 25 година његова судбина је повезана са овим нашим планинским градићем који се претворио у његов дуги дом. Први пут је овде дошао 1996. године заједно са групом у организацији Ротари клуба у његовом родном граду Мојнахану и … заувек се заљубио у Чепеларе. „Ово је мали град, овде се сви знају, влада топла атмосфера. Стекао сам нова пријатељства и решио да купим мали, али удобан стан и да овде живим 6 месеци у години“ – каже Рејмонд – наставник у пензији.
Додаје да се у Чепелареу нашао у космополитској заједници странаца, претежно из Ирске, Велике Британије, Финске … па чак и из далеке Аустралије и Јужне Африке. То су људи који су се веома лако интегрисали у бугарску средину, познају бугарску стварност са свим њеним противречностима. Рејмонд је радознао, воли да путује и да све боље упознаје своју другу домовину. „Путовање је за нас једноставна ствар, јер смо сви ми део ЕУ“ – каже он и додаје:
„Никада нисам имао потребу да овде возим кола, јер је јавни превоз одличан. Имам у виду друмски и железнички саобраћај. Тако да ми није тешко да путујем по земљи. А с обзиром на то да сам пензионер, могу рећи да је код вас много јефтиније него у Ирској што ми пружа могућност да са мојом пензијом овде живим боље него што бих живео у Ирској“.
Као и многи други странци Рејмонд се суочава са језичком баријером. Каже, да је бугарски језик прилично тежак за учење и да није успео да га научи, али зато је у његовом окружењу много Бугара који знају енглески. Поред тога, он се дружи и са срећним страним власницима некретнина код нас који исто као и он уживају у гостопримству становника Родопа и лепоти овог краја. „Осим тога ми – Бугари и Ирци, смо веома слични“, категоричан је Рејмонд Вилкинсон:
„Много волимо да пијемо! Нема везе шта пијемо – виски, пиво, ракију или вино – добро пијемо! Као друго –волимо певати. Бугари певају углавном народне песме, али није им страна ни забавна музика. И ми Ирци смо исти – обожавамо певати. Тренутно у Чепелареу некретнину поседује још двојица мојих суграђана из Монахана. Кад се нас тројица нађемо у друштву мештана, увек је забавно, јер организујемо музичке сесије.“
У летњим месецима у центру Чепелареа Бугари и странци организују заједничке представе. Може се рећи да постоји интензивна културна разменакоја доприноси космополитској атмосфери овог малог бугарског града. Рејмонд се хвали да већ има богат репертоар „песама и игара различитих народа“. По његовим речима, Бугари и Ирци имају још једну заједничку црту:
„Нећемо на спавање! Дуго смо будни – певамо и веселимо се! Постоји једна реч коју ми у Ирској користимо за „забаву, журку“ и то је the craic. Craic је када музика засвира, људи се забављају, уживају у друштву и ћаскају уз пиће. Овде у Чепелареу има много craic!“- каже Рејмонд Вилкинсон и закључује да је у родопском градићу Чепелареу пронашао своју срећу и судбину!
Фотографије: Рејмонд Вилкинсон
Превела: Албена Џерманова
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..