Божићно-новогодишњи празнични циклус у Бугарској почиње од Игњатијевдана (20. децембра). И мада су зимски обичаји умногоме слични, у појединим крајевима земље су постојале, а и данас постоје традиције које се не сусрећу другде.

Игњатијевдан

Занимљив обичај очуван је само у неким селима у околини Русеа (северна Бугарска) и Разграда (североисточна Бугарска)  – „Дворење квасца“. Увече 19. децембра, уочи Игњатијевдана, девојке и жене се окупљају у некој кући и играју обредно коло, а у то време две од девојака замесиле би квасац, али не на обичан начин већ окренуте леђима према наћвама. Укисла смеша од воде и брашна сматрала се лековитом. Веровало се да квасац штити од магије.

Бадње вече

У Варни (источна Бугарска) домаћица је обавезно спремала специјалну кашу од семена боба. На средину трпезе ставља се земљана здела, а у њу –  јечам, просо, суво воће (јабуке, трешње), пилећа или кокошија перја и по два ораха за сваког члана породице.  Свако са два прста узима понешто из зделе и одређује га за неку животињу – пиле, јагње, коња…

Кад заврши припрема за Бадње вече, у околини Враце (северозападна Бугарска) старији људи су празнично одевени излазили на сеоски трг и хватали се у тзв. „Старешко коло“ (Старешко хоро).

Божић

Највише зимских обреда у Бугарској везано је за Божић.  Иза поноћи, у ноћи између Бадње вечери и Божића, у обилазак домова крећу коледари.

У околини Видина (северозападна Бугарска) постојао је обичај „Пију-мију“. Коледари  иду од куће до куће вичући „Пију-мију“.  Кад уђу у кућу чепркали би штапом по огњишту и благосиљали укућане, а најстарији свом снагом бацио би на земљу тикву, унапред постављену поред огњишта, и говорио: „Као што се ова тиква распрсла, тако да се у лето пилићи излегну“.  

У селу Мала Вереја после традиционалне молитве коледари су изрицали анатему женама-вештицама.

Нова година 

Нову годину Бугари повезују са сурвакарима, који после поноћи 1. јануара крећу у обилазак кућа.

У неколико села у околини Самокова (југозападна Бугарска) познат је ритуал „Магдена“ – девојке дорасле за удају пуштају своје прстење у котлић претходно окићен здравцем, босиљком и црвеном јабуком и изричу жеље за здравље и успешну годину, за удадбу.

У селу Кошов, у околини Русеа, изводи се обичај „Џамал“. Његов циљ је завести ред после хаоса, отерати све што је лоше и призвати здравље и плодност. 

Реч је о мушком празнику који је део зимских игара под маскама у Бугарској. Веровало да се да ће у кући у којој игра Џамал бити здравља и среће.

У околини Враце  (северозападна Бугарска) познат је обред „Сурвакање на води“.  Пре него што крену у обилазак кућа и сурвакају укућане за здравље, срећу и берићет, сурвакари  дреновином (од које се прави сурвачка) ударају по води реке или језера, или пак по чесми и говоре: „Сурва, Сурва, весела година!“.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, БНР-архива, архива