Подкаст на српском
Audio Player
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Хлеб празнични, хлеб насушни…

Фотографија: архива

За Бадње вече се спрема посна трпеза и чесница у коју се ставља новчић, а за Божић – јела са месом, краваји… Припреме за празничну трпезу су код нас чак и у доба брзе хране и наруџбе хране из ресторана биле и остале неизоставан и битан део празника. Велик је број бугарских породица које и данас љубоморно чувају локалне обреде и обичаје и које саме спремају јела и обредни хлеб за празничну трпезу.

Хлеб – обредни или обични, одувек је заузимао битно место у животу Бугара. Зато не треба да нас чуди што хлеб има централно место у скоро свим обредима.

Обредни хлеб се меси од најбољег и најбелијег брашна. У прошлости су још за време жетве жене одвајале крупније класје, затим су очишћено и добро опрано зрно пшенице стављале у текстилне врећице. Вода која се користи за мешење хлеба је такође посебна – у питању је тзв. „млчана вода“ коју су девојке донеле чутећи, она је неначета и нетакнута. Жене које месе обредни хлеб облаче свечану одећу. Брашно се пресејава три пута, жене изводе ритуалне песме, али најбитније је да им мисли буду чисте. Хлеб је постан.

За Бадње вече се обично припрема неколико врста хлеба који имају различиту улогу у обичајима везаним за тај празник. Најбитнија је погача звана боговица. Оне се, као што је карактеристично за све обредне погаче, приносе Богу и кући као бескрвна жртва. У средини боговице се налази најважнији украс који представља печат четвртастог или округлог облика (печат-просфорник) са крстом у средини.

Справљају се и погаче које се посвећују пољу, животињама, кући и покућству… Обавезни украси на њима су: овчар и стадо, волови и орач. У појединим местима се спрема хлеб у облику бурета, а намењен је онима који копају виноград.

За Божићну трпезу као и за празнике који следе дозвољено је да се за припрему обредног хлеба користе и намирнице животињског порекла – маслац, млеко и сл.

И данас коледаре који обилазе куће у ноћи пред Рождество Христово дарују кравајима. Некада су ове краваје правиле девојке како би их поклониле својим изабраницима.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: БГНЕС, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Слика сликарке Борјана Иванова-Боко

Мушкарац и жена – две половине једног човека

На Међународни дан жена осврћемо се на нека бугарска народна веровања о мушкарцу и жени. Ако кренемо од библијског сижеа о Адаму и Еви, открићемо да га је бугарски фолклор протумачио на свој начин. Бог је створио Адама, удахнуо му живот, али..

објављено 8.3.25. 10.05

Тодорова субота – празник који најављује лето

Тодорова субота, један од значајнијих празника у бугарској традицији, ове године обележава се 8. марта, у суботу после Белих поклада . Народна веровања кажу да свети Тодор има важну улогу у буђењу природе и припреми за нови живот. Према предању, на..

објављено 8.3.25. 08.00

Симитли домаћин фестивала кукера

Већ 21. годину заредом Симитли се претвара у позорницу великог кукерског фестивала . Под називом „Симитлија – Древна земља кукера“, овај догађај је од локалне традиције прерастао у једну од најзначајнијих кукерских манифестација. Овог викенда,..

објављено 11.1.25. 07.50