„Веома је тешко бити Бугарин у Северној Македонији“, рекао је Томе Блажески, председник најмлађег удружења македонских грађана који изражавају бугарску самосвест „Цар Борис III“ у Охриду. С обзиром на нову динамику у односима између Бугарске и Северне Македоније разговарамо са њим о надама и реалностима живота Бугара у нама суседној југозападној земљи.
„Тешко је време, али надамо се да ће се ствари средити. Као млада земља морамо бити блиски са Бугарском и да тако радимо, ако желимо да ствари крену набоље“, каже Томе, македонски држављанин са бугарским пасошем, и додаје:
„Одлучили смо да оснујемо наше удружење које би ујединило Бугаре у Охриду и другим градовима Републике Северне Македоније. И молимо бугарске политичаре да учине све што је у њиховој моћи, да будемо укључени у Устав Републике Северне Македоније.“
По његовим речима, у Охриду око 10 хиљада људи има бугарско држављанство, „али много више је оних који се тако осећају“. Шта за њих значи укључивање у Устав Републике Северне Македоније?
„Мислим, да ћемо имати више права, јер сада често пута осећамо да смо дискриминирани више од осталих људи. Говоре нам да смо бугарски плаћеници, а ми смо само људи који имају своју самосвест – каже Блажески. – За нас је све сложено. Припадници других нација, које су укључене у Устав, много лакше могу да нађу посао, да се упишу у школу, на факултет итд. Док ми, бугарски држављани, смо тамо аутохтоно становништво.“
Бугарска инсистира на окончању говора мржње и напада на бугарско културно-историјско наслеђе у тој нама суседној држави. Да ли се запажа напредак у том правцу и како тај говор мржње утиче на живот македонских држављана који изражавају бугарску самосвест?
„Као што рекох, постоји притисак - не можеш бити слободан грађанин. Пре него што смо основали удружење, организовали смо једну групу становника Охрида који изражавају бугарску самосвест и других Македонаца и поставили смо спомен-плочу војводи Томи Давидову, који био у бугарској војсци и имао високи чин. На спомен-плочи не пише ништа бугарско, већ само „Нисам из Македоније, али бих живот свој дао за њену слободу“. Све је било написано на македонском. У једној недељи спомен-плоча је била поломљена. Није било никакве провокације, није било бугарских застава – ништа! А Тома Давидов је био војвода тог региона, обучавао је војводе, међутим, штета је што људи не знају о њему. Тамо постоји једна македонска и једна „бугарашка“, како је зову, историја. И то је то.“
Да ли сте оптимиста да ће се све средити? Сада сте у Софији, разговарали сте са бугарским политичарима, са јавним радницима.
„Да, ствари се морају поправити с обе стране, али пре свега с македонске стране – да се призна историја и да људи знају ко смо ми и какви смо. Само тако се може изградити добросуседство и може се ићи напред .“
Томе признаје да је мали део друштва у Северној Македонији против Бугара - „не више од 10-20 одсто македонских патриота од целокупног становништва. Остали људи су добри према нама, живимо заједно“.
А на питање: „О чему сањају Бугари у Северној Македонији?“ он одговара:
„Сањају да будемо уписани у Устав.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива
Холанђанка Естер Вилемс наставља да привлачи људе из различитих градова и националности у свој Клуб бугарских народних игара "Зора", који је основан у Хагу 2017. године. Тада се у њега уписало 13 људи, а данас клуб има 50 чланова. Сезону 2023-2024..
У неким од врућих летњих дана чланови невладиног еколошког удружења "Гринпис" обилазе земљу да би показали колико је вруће у урбаној средини. Помоћу термалне камере они су утврдили да температура ваздуха око зграда у неким местима попут Пловдива..
Фестивал "48 сати Варуша-Југ " се одржава од 16. до 18. августа у Великом Трнову. Он представља могућности за одржавање културних, спортских, образовних догађаја и породичне активности, као и за везу са природом у једној од најстаријих четврти..
Турска и Грчка очекују бољи род маслине него лани Род маслине у Турској ће ове године бити рекордан. Овогодишње обилно цветање..
Бугарски пензионери живе у условима који им не дозвољавају да уживају у својим позним годинама, за разлику од њихових вршњака у развијенијим земљама,..
Александар Георгијев имао је свега 14 година када је учествовао на првом Међународном омладинском бијеналу „Бугарски трагови у свету – кистом, камером и..