Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска православна црква обележава Успење Светог Методија

Фотографија: архива

6. априла Бугарска православна црква и њени верници обележавају Успење Светог Методија Равноапостола Словенобугарског, старијег брата Константина Филозофа – у монаштву названог Ћирило.

Методије је у почетку служио у војсци. Сазнавши да је добар војник цар га је поставио за војног управника једне словенске покрајине, крај Солуна. Након 10 година одлучио је да се замонаши. У манастиру Полихрон створио је прво словенско писмо – глагољицу. Пратио је свог брата Ћирила на свим дипломатским и духовним мисијама, укључујући Моравскопанонску мисију.

867. године словенски просветитељи и мисионари су отишли у Рим. Папа Хадријан II је благословио словенске књиге и одобрио богослужење на црквенословенском језику, чак је сам одржао литургију на њему у катедрали Светог Петра.

Ћирило се у Риму замонашио и умро, док је Методије рукоположен за моравскопанонског архиепископа. Умро је 6. априла 885. године у Великоморавској кнежевини.

Ученици Ћирила и Методија основали су у Бугарској две књижевне школе: у Преславу и Охриду‚ у којима се развио богат преводилачки и књижевни рад. Поред наслеђа Свете браће, ова делатност је поставила темеље развоја бугарске, српске, руске и румунске књижевности. А ћирилицом се данас служе милиони људи у Европи и Азији. Уласком Бугарске у ЕУ 2007. године ћирилица је, поред латинице и грчког алфабета, постала треће службено писмо заједнице.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Христо Ботев, Иван Драсов и Никола Славков

Христо Ботев, Априлски устанак и „Словенски комитети“

Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о  Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..

објављено 2.6.24. 09.15

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43