Подкаст на српском
Бугарски национални радио © 2022 Сва права задржана

7 ствари у Бугарској које могу и да збуне странце

Фотографија: Pixabay

Бугарска је лепа, мирна и безбедна земља, а Бугари су пријатељски расположени и частољубиви, спремни увек да осталом свету покажу најбоље од себе. Али постоје неке ствари код нас које су можда неразумљиве странцима, могу да их изненаде, а понекад чак и да их збуне.

„Да се не брукамо пред странцима“ је типична наша фраза. Ми поштујемо странце, чувамо их као злато. Желимо да ни на трен не посумњају у бугарско гостопримство – то је питање части за сваког домаћина. Међутим, понекад заиста претерујемо  –  странце прихватамо као своје најбоље пријатеље и ако они одбију да са нама остану за трпезом и веселе се до ситних сати, то нас може увредити. 


Такође могуће је да свом госту из иностранства понудимо да будемо уз њега, да са њим прошетамо, да му покажемо локалне знаменитости… па им понекад можемо досадити.

Пажња! „Да“ значи „Не“.  Када странац први пут дође у Бугарску може се збунити и наћи у незгодној ситуацији када на његова питања одговарамо климањем односно одмахивањем главом.Обично, климање главом горе –доле значи одобравање, а одмахивање главом лево – десно значи негодовање. У Бугарској је потпуно супротно!


Бугари се ретко осмехују, не воле да показују своје емоције, кажу странци. Ову нашу озбиљност они примећују брзо, а ми често и нисмо свесни да је за њих одсуство осмеха – одсуство васпитања, знак да смо хладни људи. Али када нас боље упознају, када осете наше пријатељско расположење и љубазност, брзо мењају свој став, а понекад се чак питају како су могли да помисле да смо ми хладни људи.

Празничне трпезе, весеље и журка до зоре! Ако постоји нешто што нам скоро увек одлично полази за руком то је да се опустимо и забављамо у инат економској кризи и хроничној немаштини. Странци никако да схвате како то да смо једна од најсиромашнијих земаља у ЕУ, а локали су код нас увек пуни!


Изујте обућу! У Бугарској волимо чистоћу, понекад чак до манијакалности. Не волимо много да нам гости улазеу обући. Зато код куће увек имамо папуче за госте – да се они осете као код своје куће.


Бугарска јела су пикантна, често слана, понекад масна и прилично оријентална. Странцима се допадају шопска салата, гибаница, помфрит са сиром, мешани роштиљ и други наши специјалитети. 


Међутим, љуто, слано, јаки зачини и мириси нису за свакога. Осим тога не допадају се свима боза, слани ајран, таратор, чорба од шкембића итд, који су код нас веома популарни.

Просипање воде за срећу. У Бугарској верујемо да вода има прочишћавајућу и животворну моћ. Када нека нама драга особа крене на пут, када неко од укућана одлази по неки важан посао, када нам дете крене у школу првог школског дана, када одлази на испит, када крене на прославу матурске вечери и томе слично, пред њим просипамо воду уз жељу за успех. Смисао тог обичаја је да се све срећно заврши. После чина просипања воде особа се не сме одмах вратити у кућу, јер се верује да ће је срећа напустити.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Pixabay, БГНЕС, архива

Више из ове категориjе

Зашто је ћирилица „азбука мира“ за Бугаре у Хамбургу

Фестивал слова ће другу годину заредом окупити Бугаре који живе у Немачкој. Реч је о иницијативи коју је покренула група наших сународника из Хамбурга. Наши сународници који живе у том индустријском граду ујединили су се око идеје да раде за бољу..

објављено 24.5.22. 10.15

Обележавамо 130 година од настанка химне „Корачај напред, народе препорођени“

Ове године на Дан свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености – 24. мај, обележавамо 130 година од настанка химне „Корачај напред, народе препорођени“ чију је мелодију на стихове писца Стојана Михајловског..

објављено 24.5.22. 07.00
Фотографиjа: Facebook / @DetskaZheleznitsaKardzhali

Туристички возић у Крџалију већ 60 година омиљена атракција деце

Дечји туристички возић у парку Простор – један од симбола града Крџалија, поново ће после двогодишње паузе кренути. Ово је прва дечја железница у Бугарској која је изграђена 1962. године по пројекту инжењера Валентине Јочкове.  У изградњи су..

објављено 22.5.22. 10.35