Подкаст на српском
Бугарски национални радио © 2022 Сва права задржана

Родни град солунске браће Ћирила и Методија још увек чува њихов дух


24. маја, према традицији из доба нашег националног препорода, ма где се у свету налазили, Бугари увек нађу начина да изразе поштовање према раду Светих Ћирила и Методија. Радио Бугарска вас данас води у Солун, у родни град словенских првоучитеља, у којем постоји безброј знаменитости, али су неке директно везане за Ћирила и Методија и вреди их видети.

Да бисмо уронили у атмосферу из житија Светог Константина-Ћирила Филозофа и Светог Методија довољно је за почетак да се попнемо до старе цитаделе града, која се налази у најнеосвојивијем североисточном делу тврђаве. Нажалост, у новије време утврђење је било и политички затвор, али је и даље очуван средњовековни дух места. 






На улазу, изнад врата, дочекује нас прелепа мермерна плоча на којој је приказана лавица која доји младунче. Композиција и сиже снажно подсећају на фигуре са средњовековних камених пластика које су пронађене у близини бугарског града Старе Загоре. 



Велика сличност примећује се и код сижеа са два пауна. Иако су током векова подигнуте нове зграде, кад уђемо у двориште замка одмах стичемо представу о месту у којем су Методије и његов млађи брат Ћирило одрасли. Њихов отац Лав (Леон) је био помоћних управника града те је његова породица сигурно живела у цитадели. И његови синови су рођени ту 815. и  827. године.




Двојица синова Лава и Марије су можда крштени у Христа у најомиљенијем храму у граду који је посвећен Светом Димитрију Солунском – Чудотворцу. И мада је данашња базилика потпуно обновљена после великог пожара 1919. године, олтар и баптистеријум старог храма нису погођени и још увек се налазе у крипти испод новог олтара. 





У близини цркве налазе се агора и бивша пијаца Солуна. Сигурно је да су управо овде, још као деца, браћа чула словенски језик. У житију Светог Методија пише да је ромејски цар, када их је послао у Морвску да проповедају на разумљивом језику, рекао:  "Чујеш ли Философе, ове речи? Други овога и учинити не може осим тебе. Дакле, на ти много дарова, и узми брата свога игумана Методија, те иди! Јер обојица сте Солуњани, а Солуњани сви чисто говоре словенски."


Тријумфална капија цара Галерија у близини Солунског универзитета данас је многима омиљено место за састанке. Године 311. у Сердици је Галерије издао први Едикт о толеранцији хришћанства, пре свог наследника цара Константина Великог. Можда је и зато капија опстала, а испод њеног свода пролазили су и творци словенске писмености.




Свакако, величанствени, дубоки и мирни лучки залив другог по значају града Византијског царства није се значајно променио од IX века. Овде су некада, као и данас, стизали роба и људи из целог Медитерана, што је допринело да света браћа Ћирило и Методије имају отворен поглед на свет и да буду отворени према свим народима.





Данас се у Солуну може видети и један од најзанимљивијих споменика заштитницима Европе Ћирилу и Методију. Уместо тродимензионалних бронзаних фигура, браћа су овековечена на постаменту који симболизује фолију старог рукописа. Приказани су у стилу византијског мозаика.





Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Иво Иванов

Више из ове категориjе

Фотографиjа: Facebook /@St.AnastasiaIsland

Једини очувани средњовековни острвски манастир у Бугарској не налази се на острву Св. Јован нити на острву Св. Петар

На питање „Где се налази једини очувани средњовековни острвски манастир у Бугарској?“ које смо поставили у квизу Радио Бугарске, било је и тачних одговора, али као да за већину учесника питање није баш било лако. Могући одговори су гласили: на острву..

објављено 5.7.22. 14.43

Непозната историја Бугара у Таврији

Живот и судбина скоро 40.000 бугарских досељеника у Таврију, на територији данашње Украјине и Кримског полуострва, ретко су предмет истраживања, полемике и разматрања. Недостатак публицитета о овој теми доводи до погрешног схватања да су Бесарапски и..

објављено 2.7.22. 10.15

Почео ходочаснички поход у знак сећања на Јована Рилског

Од Великог Трнова кренуо је национални ходочаснички поход у знак сећања на светог Јована Рилског. Последња станица на траси која је дуга 700 км је Рилски манастир где учесници треба да стигну 6. августа. Пут којим ће они проћи пролази поред 70..

објављено 1.7.22. 11.51