Према Јулијанском календару 3. јуна се обележава празник светих Константина и Јелене. У ноћи 3. на 4. јун у неким селима на подручју Странџе изводи се обичај нестинарство – древна игра по ужареном угљевљу.
Године 2009. је Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио древни бугарски обичај нестинарство на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а дато му је место и у Националном систему „Бугарска – живо људско благо“.
Припрема за Дан светог Костадина, како је празник познат на подручју Странџе, почиње у рану зору. Освећују се нестинарске иконе које су најважнији свети предмет у том обреду. За разлику од црквених икона, нестинарске иконе имају дршке. Иконе се увијају у јаркоцрвена обредна платна и украшавају цвећем. Освећивање се ради на "ајазмото" – светом извору у близини неког храма‚ манастира или другог светог места где се дршке икона ритуално перу водом. Верује се да вода има моћ исцељења и очишћења‚ па зато и празник почиње претходним обредним поступцима са таквим смислом.
Ватра се пали предвече. Мушкарци распирују жеравицу и обликују велики круг. Људи који играју око ватре обично описују три или девет кругова.
Почиње тајанствена нестинарска игра на жаравици. Уз звуке гајди и тапана нестинари упадају у посебно мистично стање – тренутак кад се у њих усељује Бог. Звук тих инструмената сматра се делом мађије нестинарског ритуала, а тапан се током године чува у сеоском храму одакле се износи једино због игре по ужареном угљевљу. Учесници ритуала плешу са иконом светих Константина и Јелене у рукама и кажу да они их чувају и да им утиру пут кроз жеравицу.
Према народном веровању, ложење ватре чува од злих сила људе‚ природу, па чак и Сунце тако што увећава његову божанствену силу. Верује се да се игра на ватри изводи због здравља и среће.
Једну од аутентичних мелодија које се по традицији изводе у току нестинарске игре пре неколико деценија снимили су Костадин Варимезов – гајде и Огњан Василев – тапан. Ноте те мелодије је записао композитор Марин Големинов када је посетио село Блгари, у којем се традиција нестинарства још чува, и присуствовао целом обичају. Големинов, који је тада имао 30 година, је већ био изабрао сиже за своју плесну драму „Нестинарка“ и написао део музике, али је решио да на лицу места сазна више појединости о том древном бугарском обичају. Касније је ова мелодија постала једна од главних тема музичког дела „Нестинарка“.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, Албена Безовска
Близу 340 учесника са различитих континената наступиће на Летњој позорници у парку „Марно поле“ у Великом Трнову како би представили богатство и колорит својих традиција. Учесници 26. Међународног фестивала фолклора, који почиње данас, продефиловаће..
Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..
Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Претежно облачно
Променљиво облачно