Живот и судбина скоро 40.000 бугарских досељеника у Таврију, на територији данашње Украјине и Кримског полуострва, ретко су предмет истраживања, полемике и разматрања. Недостатак публицитета о овој теми доводи до погрешног схватања да су Бесарапски и Тавријски Бугари део исте бугарске заједнице. Број Тавријских Бугара је знатно мањи од оног Бесарапских Бугара. Процес њиховог исељавања почео је још за време Руско-турских ратова у периоду од 1769. до 1878, а наставио се и после 9. септембра 1944. године.

У свом раду насловљеном „Цена бугарства у Таврији“ др Владимир Калојанов одговара на бројна питања везаних за демографски, економски и друштвени развој ове малобројне бугарске заједнице. Предмет његових истраживања је период од тридесетак година почетком 20. века:

„Истраживањем сам обухватио период од 1917. до 1945. године, јер су управо од 1917. године почели напори Руског царства да нас асимилује,“ каже у интервјуу Радио Бугарској др Калојанов. „Овом књигом покушавам да покажем како да не правимо грешке. Циљ ми је да она постане школска лектира. Ова прича треба да послужи као поука и лекција нашим сународницима у иностранству. Због ње, иако не жалим што сам је написао, више не могу да путујем у Украјину – плашим се да ће ме Руси ухапсити на путу до мог родног Мелитопоља.“

Председник Државне агенције „Архиви“ доц. Михаил Груев указао је на неоспорив допринос истраживања које је осветлило један значајан период у историји.

„Рад Владимира Калојанова је жанровски неодређен. Он обједињује историју, демографију, етнографију, али и поједине животне приче. Покушао сам да га упоредим са другим истраживањима и ауторима који су се бавили овом темом и морам признати да рад г. Калојанова има велик допринос датирању почетка процеса исељавања Бугара у Влашку и Русију, које се догодило крајем Руско-турског рата 1769-1774. године. Истраживање Калојанова баца ново светло и на Гладомор (1921 – 1923. и 1932-1933) у Украјини. По његовим речима, тада је од глади умрло између 7 млн и 10 млн становника Украјине.“

Већ скоро три деценије у Бугарској постоји Удружење за односе са Бесарапским и Тавријским Бугарима „Родољубец“ чији је циљ да ову заједницу учини видљивијом код нас.

„Током година је наше удружење радило и наставља да ради на изградњи и одржавању културних веза са Бугарима у Бесарабији и Таврији,“ каже један од председника Удружења „Родољубец“ Галин Георгијев. „Наша делатност се своди на неколико стратешких праваца, али на првом месту нам је Дан Бесарапских Бугара који обележавамо 29. октобра.“

Галин Георгијев је као успех удружења истакао и решавање проблема у вези са одлуком Владе Бугарске, која омогућава држављанима Украјине, Молдавије и других земаља да студирају на бугарским универзитетима.

„Било је доста проблема око те одлуке пре годину дана – кандидатима који су већ добили бугарски пасош ускраћено је право да се пријаве за студије у Бугарској. Представници нашег удружења су имали бројне разговоре са члановима Комисије за Бугаре у иностранству, са народним посланицима и потпредседницом земље Илијаном Јотовом. Наши напори су уродили плодом и проблем је решен,“ рекао је Георгијев.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС, лична архива, архива