27. јул је значајан датум у црквеном календару. Православни верници славе Свете Седмочисленике – Свете равноапостоле Ћирила и Методија и њихове ученике Климента, Горазда, Наума, Ангеларија и Саву. Упркос томе што свако од њих има свој дан у календару, 27. јула традиционално одајемо признање њиховом заједничком раду.

• Свети Седмочисленици допринели процвату писмености и културе у Бугарској

На тај дан славимо и Светог великомученика Пантелејмона – врачара и заштитника лекара и бабица. Према предању, светитељ помаже болесницима, чува путнике, а заштитник је летњих олуја, бујица и поплава.

Свецу су посвећене многе цркве и манастири, болнице, медицински центри и др. Међу њима је и храм у нестинарском селу Бродилово које се налази на подручју Парка природе Странџа. До 1914. године су становници тог села били махом Грци, од којих је већина емигрирала после Другог балканског рата, а у Бродилову су се трајно настаниле избеглице из западне Тракије. Свети Пантелејмон је светац кога нестинарска заједница у Бродилову највише поштује.

„Црква у Бродилову добила је име по Светом Пантелејмону, зато се 27. јула ујутро служи Света литургија,“ прича Георги Илијев, члан црквеног одбора. „После литургије део верника одлази до параклиса Светог Пантелејмона који се налази ван села, а у његовој близини је мали извор (ајазмо). Тамо се спремају јела од курбанског меса и деле се за здравље. 

Празник посвећен Светом Пантелејмону се по старом стилу прославља 9. августа, тада се у селу организује сабор. Обавезно се одржава и литија са иконама до капеле светитеља. Занимљиво је поменути да су у селима Маџура и Пирдополу (данас на територији Турске), одакле су избеглице дошле у Бродилово, храмови носили име по Светом Пантелејмону. С друге стране, Грци који су некада живели у Бродилову такође су поштовали овог светитеља.“

У литији о којој прича Георги изводе се традиционални нестинарски обреди. Иконе прво „се одмарају“ у капели, након чега се ритуално перу на оближњем извору, прекађују их и враћају у капелу. 

Мало је познато да се на Дан Светог Пантелејмона такође пали нестинарска ватра, што се није десило последњих неколико година.

• Ватра и тапан, плес и жеравица: нестинарски празник у Странџи

Ево шта је рекао Георги о цркви чија је изградња почела 1909. године:

„Црква је освештана и отворена 1911, а две године касније, у објекту иза цркве, отворена је и прва бугарска школа у селу. Реч је тробродној псеудобазилици. Иконостас је крајем 19. века започео локални резбар грчког порекла. Према предању, радови су трајали 20 година, али је резбар ослепео недуго пре него што га је завршио, а посао су окончали његови ученици.

Георги је рекао да је ово друга по величини сеоска црква у Странџанском крају, већа је само црква у селу Кости. Рестаурација икона почела је пре више од две деценије, касније је и општина два пута организовала реконструкцију старих икона.

„Црква је заиста јединствена, не само као енергија, већ и као место где се чува највећа збирка нестинарских икона, од којих најстарије потичу из 16. века. Грци који су напустили село такође чувају бројне старе иконе, али њихова колекција није толико богата као наша. После 1956. године у Бродилову су срушене старе грчке куће и подигнуте нове. Како би сачували иконе, људи су их однели у цркву. Највеће су иконе Светог Пантелејмона. Има их пет или шест. Ту је и неколико мањих икона Светих Константина и Јелене,“ рекао је Георги Илијев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Албена Безовска, лична архива Георги Илиjевa, tsarevo.info, архивa