Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Славимо Успење Св. Јована Рилског

Фотографија: БГНЕС

18. августа Бугарска православна црква и верници славе Успење Светог Јована Рилског – најпоштованијег бугарског светитеља и небеског заштитника бугарског народа који је познат као Рилски чудотворац. Звали су га чудотворцем, јер је помагао људима у невољи, исцељивао је болесне и вршио чуда.

Јован Рилски је међу најистакнутијим личностима средњег века и имао је велики утицај на цели источни православни свет.

Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична религија Бугара и када је почео процват бугарске књижевности и културе.

Још у својим младалачким годинама будући пустињак је жудео да свој живот посвети Богу. Напустио је родно место и отишао у манастир где је примио монаштво, али је напустио и манастир те заживео испосничким животом у планини Рили где је основао Рилски манастир који је данас највећа и најпознатија монашка обитељ у Бугарској. При крају свог живота посветио се молитвама. У пуној самоћи Јован Рилски је предао Богу свој светли дух 18. августа 946. године. Сахрањен је у малој цркви Рилског манастира.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Христо Ботев, Иван Драсов и Никола Славков

Христо Ботев, Априлски устанак и „Словенски комитети“

Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о  Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..

објављено 2.6.24. 09.15

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43