На Дан Софије који сваке године обележавамо 17. септембра, обично сводимо рачуне о нашем доприносу унапређењу животне средине у престоници и о томе шта још можемо да урадимо у том правцу. Празник је и добра прилика за обилазак града и упознавање његових тајни од древности до наших дана. Сматра се да име бугарске престонице потиче од имена цркве „Свете Софије” (Премудрост Божја), која је један од њених симбола. Занимљива је и историја једног другог симбола нашег главног града – његовог грба.
Иако је Трновским уставом Бугарске било забрањено стварање било каквих грбова и обележја осим постојећих, Скупштина града Софије је донела одлуку о стварењу грба. Повод за то било је учешће бугарске престонице на Светској изложби у Паризу 1900. године. Пројекат грба је утврдио лично кнез Фердинанд Први, али кратко време за његово пројектовање и израду створило је озбиљну пометњу у пословима града те су се тадашњи градоначелник Христо Попов и експерти које је он сазвао, међу којима је био и сликар Харалампи Тачев, нашли пред озбиљним изазовом:
„Након што су прикупили довољно информација о свему што је потребно за стварање грба, Тачев је почео рад на уметничком пројекту – наводи у интервјуу Радио Бугарској ПР стручњак Регионалног историјског музеја Софије Ерина Крстева. – Он је створио грб у облику штита подељеног на четири једнака поља. У њих, на основу прикупљених информација о историји града од древности до тадашњих дана, поставио је конкретне симболе повезане са Софијом.
У горњем левом пољу је лик градске богиње Улпије Сердике /древног имена Софије/ са античког новчића који је кован за време цара Септимија Севера и његове супруге Јулије Домне. У горњем десном пољу је приказ цркве Свете Софије, по којој је град добио име. У доњем левом пољу је стилизовано представљена планина Витоша, коју Харалампи Тачев сматра вишевековним сведоком историјских догађа на овим просторима. У доњем десном углу су храм Аполона Медикуса и статуа тог божанства које је поштовано у Сердици и за које се веровало да доноси здравље. У средину штита Тачев је поставио мањи штит, на којем је приказан лав. Он је веома важан, јер је позајмљен са медаљона пронађеног у Трнову и симболизује континуитет између Софије и старе бугарске престонице Великог Трнова.
Сликар је додао још један елемент – бедемску круну, типичан елемент градске хералдике.
Уследиле су две измене грба које су дело Харалампија Тачева:
„Године 1911. испод грба је додат мото града: „Расте, али не стари“. Касније, 1928. године додате су трака на којој је исписан мото града и ловорове гранчице, које се на грбу налазе и данас.
40. година минулог века бугарски сликар Борис Ангелушев је предложио стилизовану, једноставнију варијанту, али основна промена грба бугарске престонице настала је 1974. године, када је додата петокрака и када је извршена озбиљна стилизација сваког објекта на штиту. У музеју се чува гипсани одливак тог грба. Године 1991. поново је за грб Софије утврђен грб из 1928. године“.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: sofiahistorymuseum.bg, sofia.bg, архива
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..