„Као диџејеви и продуценти имамо задатак да пробудимо интерес младих за бугарску традиционалну музику“, рекао је за Радио Бугарску Фабрицио Паризи, у чијим венама тече бугарска и италијанска крв.
Рођен је у Базелу (Швајцарска), где је живео до своје 5. године, након чега се са породицом сели у Италију. Његов отац је музички продуцент из Италије, а сусрет са његовом мајком у Бугарској десио се сасвим случајно 70-их година прошлог века, када је овде провео неколико дана. Сарадња његовог оца са највећим италијанским звездама попут Ricchi e Poveri и Aл Бана и Ромине Пауер, чини Фабрицијев живот динамичним и тешким, али њему дугује своју везу са музиком:
„Он је био прва особа која ме је усмерила на свирање, уместо на певање, што је била моја жеља. Када сам био мали гледао сам емисију 'Златни новчић', а бака и ја смо чак кришом снимили касету и послали је поштом. Изгледа да сам им се свидео јер су дошли код нас да ме позову на аудицију. Мој отац је био категорично против тога да идем, због чега сам био веома љут. По његовом мишљењу, да сам отишао, постао бих члан хора, што није у реду. Као дете, нисам разумео ништа од тога. Рекао је како треба да покушам да постигнем нешто сам. И тако сам од своје шесте године почео да свирам класичну музику на клавиру.“
Прекрасне успомене из детињства Фабриција вежу за концерте које је посећивао заједно са својим оцем, за музику Сантане, Дорса, Лед Цепелина. „Још тада сам пожелео да се попнем на бину и да доживим узбуђење које осећају извођачи“, присећа се Паризи.
Рок музика је и данас међу његовим омиљеним жанровима, али на својим наступима ипак изводи хаус, стил који преферира млада публика. Иако је добар познавалац бугарске народне музике још од времена када је био ученик у Музичкој школи у Русеу, Фабрицио је свој први експеримент са овом врстом музике направио тек 2017. године када је настала популарна мелодија Sunbeams. Видео спот за ову нумеру је својеврсно путовање у најлепше кутке Бугарске.
Музичар данас време проводи између Италије и Бугарске која је неисцрпни извор надахнућа у његовом стваралаштву. И признаје да избору народне песме коју жели да обради приступа с поштовањем:
„Треба бити веома опрезан, јер је бугарска народна музика скоро у потпуности састављена од неправилних ритмова“, објашњава уметник. „Велики део народне музике настао је током пет векова колико смо били под османском влашћу. Зато и приче, испричане у песмама, у себи носе наду за боље сутра.
Друга ствар којом се руководим при избору песме је глас који је пева. Веома је важно да изаберем прави глас за који знам како ће звучати на 40.000 W, као и да ће наћи пут до срца људи и натерати их да задрхте.“
Избор конкретне песме која ће добити нови живот кроз ремикс само је део одговорног задатка који има сваки диџеј или продуцент, објашњава Фабрицио Паризи:
„Свака земља има свој фолклор, али он је 'затворен' у један уски круг људи који чине његову публику. Зато је веома лепо када успете да искористите део те музике у својој мелодији и када она уђе у клубове. Такав подухват нас диџејеве и продуценте претвара у неку врсту едукатора, што је веома позитивно. Циљ нам је да млади чују и, ако им се свиди, да се запитају одакле та музика долази, да се заинтересују и да потраже детаљније информације.“
Што се тиче могућности за пробијање бугарских извођача изван граница наше земље, Фабрицио је категоричан, да они имају исте шансе као и сви остали. Проблем представља конкуренција која је огромна.
„Са појавом интернета нестало је територијално ограничење. Више није важно где си рођен, где живиш или радиш. Навешћу пример Imanbeka, једног од недавних добитника награде Греми. Он је из Казахстана и живи у једном тамошњем градићу. Пре освајања награде, радио је на железничкој станици која се налази иза његове куће. Његов ремикс Roses постао је светски хит. Оно што је данас важно је квалитет одређеног производа, а не где или ко га је створио.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: Facebook /@ Fabrizio Parisi
Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост Радио Бугарске је Рајнер Хонек, концертмајстор чувеног оркестра Бечке филхармоније. Виртуозни..
Група „Канела“ (у преводу Цимет) је позната годинама, али је 2022. постава формације обновљена и снимилaje своју прву песму „Вила”. Уследиле су нумере „Увек“, „Цвеће“ и „Прстен“, која се више од месец дана задржала на топ-листи бугарске поп и рок..
Једно необично музичко путовање очекује нас вечерас, 14. новембра. Препознатљиви нежни звук бугарског народног инструмента кавала у споју са класичним тоновима Камерног ансамбла „Софијски солисти“, под управом Константина Добројкова, провешће нас..
Сваке године 25. новембра обележавамо Светски дан борбе против насиља над женама који је на иницијативу ОУН званично установљен 1999. године. Идеја је да..
Акустични поп са коренима у бугарском фолклору – то је музика са којом смо навикли да повезујемо дуо Димитар и Христо. Они су Димитар Атанасов и..