Иван Канчев* је млад, образован човек, аутор четири књиге. Одлучио је да остане у домовини Бугарској и промовише њену историју на нов, привлачан за младе људе начин. Он је и оснивач Удружења "Бугарска историја" ("Българска история"). Канчев нас мирно и са надом подсећа да  прича коју пишемо не почиње од наших дана и није везана за наше становиште нити за наш интерес. На прагу нове сижејне линије политичке историје Бугарске, у којој ћемо учествовати 2. октобра, добро је подсетити се на то. Јер је свако од нас коатор времена у којем живи. А једна од наших великих одговорности је остваривање права гласа које све више прихватамо као датост, а не као вредност за коју смо се изборили и која је изузетно важна за наш живот, каже у интервјуу Радио Бугарској Иван Канчев.

• Бугарска историја као хоби, задовољство и национално самопоуздање

"Бар тако могу да себи објасним расположење нашег друштва, јер је стварност више него непријатна. За мене је она чак застрашујућа. Нажалост, видимо изузетно непријатну тенденцију све мање заинтересованости друштва не само за изборе, него и генерално слабу политичку ангажованост људи, посебно младих. Одраста нова генерација која је веома далеко од политике, која не жели да оствари своје право гласа и не показује баш неко интересовање за дешавања. Ако говоримо о последњих 30 година, тенденција је силазна. Јер је почетком 90. година минулог века код нас политичка ангажованост достигла скоро рекордни ниво, каквог није било ни за време Царевине Бугарске. Али све то сада нестаје и ја мислим да је тај процес неповратан."

У бугарској историји после 1879. године је било периода када је гласање било обавезно, а за негласање је следила новчана казна. Иван подржава такву меру иако она није демократска.

Један од популарних натписа који се може видети на улицама Софије гласи: „Избори не мењају ништа! Кад би мењали, забранили би их“. Далека политичка реторика, неиспуњена обећања и тежак живот Бугара их је све више удаљио од гласачких кутија… И заборављено "јуче" понавља се "сутра" – наводи Иван и брани свој став да ако је ишта у људској историји апсолутно категорично, онда је то да су избори веома важни за развој друштва.

"Ако се вратимо назад у време, већ на првом референдуму у нашој земљи било је манипулисања резултатима. Али упркос таквим покушајима, јасно се види да ако се народ уједини око једне политичке снаге, око неке конкретне идеје, избор не може бити промењен. Ми смо изгубили осећај да нешто зависи од нашег гласа и све мислим да је социјална подела стигла до таквог нивоа да разговарамо само са својим истомишљеницима.  Имамо своје друштвене кругове и веома тешко успевамо да достигнемо до других, да изразимо своје гледиште и да чујемо став других."

Разлог се јасно види у народној психи Бугара који су по природи индивидуалисти. Иван Канчев сматра да управо ту треба тражити корене једног од разлога за неуспех коалиционих влада у бугарској историји, укључујући и последњу коалициону владу.

"Други разлог је одсуство демократске традиције у држави – каже млади историчар. – Ми се често питамо како демократе у Европи успевају да управљају у широким коалицијама и заборављамо да они имају вишевековну традицију као темељ. Реално нисмо свесни да је наша  демократска историја краћа од 1 века – после ослобођења од Османске владавине до 1944. године, уз све условности тадашњих фаза управљања, а затим од 1989. године до данас. То је сасвим кратко време са историјског аспекта. Тако да ми немамо ту традицију демократије. Не заборавимо и светски феномен наше савремености – то да постајемо све себичнији као појединци и као друштво.  Неки кажу да је то карактеристика нашег времена, а ја кажем да је то проблем који је код нас још акутнији. И све то заједно изазива зачарани круг уласка из политичке кризе у политичку кризу која је једноставно резултат одсуства жеље чути и прихватити другог."  

Упркос свему, прича се и даље пише. И ове недеље ће Иван Канчев дати свој глас за формирање будућег, 48. сазива Народног собрања Бугарске.

"Нисам пропустио ниједне изборе, али признајем, да ми је овог пута теже. Једноставно нисам сигуран да се све оно у шта верујем може одбранити, али ћу гласати, јер се мора гласати" – каже млади Бугарин.

* Иван Канчев је завршио студије међународних односа на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“, магистар је реторике и финансијског менаџмента.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: лична архива, Ани Петрова