Они су млади, пуни неисцрпне енергије и ентузијазма. Повезују их пријатељство, родољубље, интересовање за древне корене бугарског народа и жеља да оснаже бугарски дух. 60.000 километара пређених бициклом, преко 50 часова патриотизма одржаних у 40 градова Бугарске, 30 пројекција ауторског документарног филма, обилазак 50 села у којима су снимљене приче мештана, више од 100 информативних плоча постављених у улицама Софије, једна издата књига, више од 100 објављених чланака и 40 видео спотова.

Овако изгледа у бројкама једна година живота младих ентузијаста Марија, Ивана, Ивомира, Мартина, Ива, Елене и Денице. Они су творци сајта www.bulgarianhistory.org, који је стекао велику популарност међу више хиљада Бугара у земљи и иностранству. Као и код многих других иницијатива, све је почело на Фејсбуку. Пре мало више од три године Марио и Иван који су тада учили у Средњој школи са наставом на француском језику, одлучили су да преко друштвене мреже поделе своје интересовање за прошлост Бугарске. Тако су, неочекивано за њих саме, постепено настали сајт и удружење „Бугарска историја“. „Историја је за нас хоби, задовољство и подиже нам национално самопоуздање“, каже Деница. Идеја младих људи је да корисницима сајта на занимљив и доступан начин открију непознате странице историје Бугарске.

„На нашем сајту можете наћи кратке документарне филмове и видео спотове – објашњава Деница. – У одељку „Архиве говоре“ објављујемо говоре познатих и мање познатих личности, војничка писма, документа и све што може бити интересантно и неће се наћи у уџбеницима. Можда се управо из тог разлога људи занимају за садржаје сајта и друге наше активности.“

У чланцима се нуде занимљивости из свих крајева света, упознавање са интересантним личностима које су оставиле траг у нашој историји, причају се неке давно заборављени митови и легенде, а кроз рубрику „Социјализам на бугарски начин“ они нас враћају у недавну прошлост. У пролеће прошле године млади људи су издали и своју прву књигу „Историја Бугарске у 100 личности“, у којој су представљене не само истакнуте домаће, већ и стране личности које су допринеле развоју наше државе. Ова књига је почетак трилогије. Швајцарац Луј Ејер је више од 20 година живео у Бугарској. После избијања Првог балканског рата он је у Русеу формирао јуначку легију са којом се придружио бугарској војсци као добровољац. За време Другог балканског рата 1913. године био је командир бугарске чете и због исказане храбрости је награђиван и произведен у чин потпоручника. После пораза Бугарске у рату, Луј Ејер је издао књигу „За Бугарску“ на француском језику, у којој брани интересе и ставове земље, а све приходе од књиге поклонио је бугарским ветеранима ратова. Луј Ејер је погинуо на фронту, за време Првог светског рата као бугарски официр. Инспирисани његовом личношћу, млади креатори сајта су снимили филм о Лују Ејеру назван „Швајцарац бугарског срца“. Документарац је приказан у већини великих градова у земљи и ужива изузетан успех.

„На идеју о стварању филма дошли смо због тога што ова личност није позната, али је веома заслужна за развој бугарског друштва после ослобођења земље од османског ропства - каже Иво. – Он је странац који је бугарску ствар узео к срцу, што је нас снажно импресионирало. Поред тога, Луј Ејер је био педагог и јавни радник који је поставио темеље спортског образовања код нас.“

Назив другог пројекта, којем се тим сајта посветио је „Обиђимо бугарске школе“. До сада су млади ентузијасти организовали 50 часова патриотизма у 40 градова Бугарске. Њихова идеја да улицама у Софији удахну живот постављањем плоча са кратком информацијом на бугарском и енглеском језику о личности или догађају, по којем су добиле своје име, наишла је на подршку Софијске општине. Прошле године такве информативне плоче су постављене у преко 110 улица. Млади људи се надају да ће овај њихов пројекат обухватити и друге градове земље. Друга занимљива иницијатива екипе зове се „Легенде оживљавају“. У кратким видео спотовима становници мањих насељених места и истраживачи локалне историје и традиција причају древна предања и легенде о чудотворним иконама, лековитим изворима, храбрим девојкама и војводама. „Циљ пројекта је да очувамо ова предања и легенде из удаљених, малих насеља, где живот полако одумире. Ако ускоро не дођу до шире публике, можда ће бити неповратно изгубљени“, рекао је Иво.

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: из личне архиве