Архитектонско благо које су нам у наслеђе завештали бројне домаће и стране архитекте од Ослобођења Бугарске од Турака до 1944. године носи обележје једне изузетно плодне епохе у историји Бугарске, која је довела до културног, друштвеног и економског процвата земље. У том смислу, стање грађевина које су вековима опстале не оставља равнодушним грађане, нити институције задужене за очување, рестаурацију и конзервацију старих зграда. Расте и број фестивала са фокусом на ову тему. Један од њих ће се ускоро одржати у граду Враци.

"Теме заштите културне баштине, о којима ћемо разговарати, представљене су на начин који ће сваком ко пожели, без обзира на године, омогућити да учествује у расправама,“ каже архитекта Веселин Алексијев који је део организационе екипе. „Идеја нам је да овим фестивалом означимо почетак изградње једне заједнице људи које занима очување културног наслеђа и који имају идеје за развој културног туризма не само у Враци, него и у другим бугарским градовима.“

Већ је било сличних фестивала у Софији, Пловдиву, Великом Трнову и Габрову. Сада је фокус на Враци – највећем граду на северозападу земље, смештеном у подножју врачанског дела Старе планине. Трагови људског присуства на овим просторима пронађени су још из другог миленијума пре нове ере. Трачка племена која су насељавала овај део земље користила су бакрена и бронзана оруђа и алате, а сечива су израђивала од богатства рудника "Плакалница." У каснијој епоси, рудници бакра привукли су и пажњу Римљана и у близини тог места изникло је рударско насеље са ковницом бронзаног новца. Враца је одиграла битну улогу током Друге бугарске државе (1185). Град је у том периоду проширио своју територију и постао једно од водећих трговинских и занатских средишта.

• Древно наслеђе северозападне Бугарске

"Врхунац градитељског наслеђа региона су северњачке куће и храмови,“ каже арх. Веселин Алексијев. „После Ослобођења, град се убрзано развија и, као у Софији и другим градовима, у Враци раде аустријске архитекте. Овде можемо да пронађемо репрезентативне примере сецесије, неоренесансе, романтичног национализма и модернизма. То нам омогућава да на једном месту видимо широку палету архитектонских стилова и сви се налазе веома близу један другом."

Расправа о очувању непокретних културних добара захтева учешће широког круга стручњака.

"Архитекта је само један зупчаник у сложеној машини која укључује стручњаке који истражују историју завичаја, историчаре, инжењере и друге стручњаке, а исто тако и људе који се баве туризмом. Јер ако једна зграда нема ефикасну функцију, она је осуђена на постепено самоуништење и у једном тренутку она престаје да постоји. Имамо на десетине таквих примера. Стога је битна екипа која ће радити не само на рестаурацији и конзервацији, већ и на социјализацији објекта – да се пронађе разлог да та зграда добије нови живот како би наставила да окупља људе, али и да нас подсећа на један период – на нашу прошлост, претке и богату културу."

Богат програм тродневног фестивала "Врата ка Враци" (14-16. октобар) доступан је на линку догађаја на Фејсбуку, рекао је арх. Алексијев и додао:

"Програмом је предвиђено 25 догађаја који ће у другачијем светлу представити културно наслеђе и бригу о њему. Организоваћемо изложбе објеката у ризику али и добрих примера. Предвиђена је и светлосна инсталација која ће претворити пешачку улицу "Трговска" у шуму. Многи људи схватају светлосни шоу као 3D мапинг, али ми ћемо покушати да повежемо мноштво различитих пројекција које ће сачинити једну анимацију. Тако ће, помоћу десетине пројектора, шума "израсти" на фасади једне зграде. Биће и вечерњих програма уз учешће плесних група и ватрени шоу, као и многих радионица на различите теме."

Тема очувања архитектонског наслеђа за Веселина Алексијева није само страст, већ позив – он је члан Удружења слободних архитеката при Савезу архитеката Бугарске. Активно учествује у многим дискусијама и пројектима везано за то у различитим  бугарским градовима. Занимљиво је да је један од његових првих награђених и реализованих пројеката био пројекат стварања интерактивног музеј-библиотеке у Председништву. Тренутно она није доступна посетиоцима.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографие: vratza.bg, БНР, Facebook/Врачанските къщи, Веселин Алексиjев