Свети Јован Рилски који је живео у 10. веку сматран је небеским заштитником бугарског народа. Стога су њему у част, свугде где је светитељ био на посту и молитви, ницали оброчишта, цркве и параклиси. Раштркани по тешко приступачним подручјима широм Бугарске, неки од тих храмова су постали тврђаве хришћанске вере и просвете у мрачним годинама владавине Османлија. Једно такво место је и манастир Светог Јована Касинеца, познат и као манастир Светог Јована Пустог, који је удаљен 10-ак км од Враце.
Легенда каже да је Свети Јован Рилски провео 40 дана у малој пећини, високо у венцу стена у месту Касинец. Стене су биле насељене од давнина, о чему сведочи пронађена керамика која датира из 1. миленијума пре нове ере. Монаси пустињаци су у 12. веку тик у подножју пећине свеца, на месту некадашњег трачког светлишта, основали манастир. Упркос неприступачном терену, обитељ је кроз векове више пута рушена и дуго је била напуштена. Отуда и назив „Свети Јован Пусти.“ Манастирска црква посвећена је другом свецу – Светом Јовану Богослову.
Она у својој унутрашњости чува три слоја зидних слика, од којих је настарији из 12. века, сазнали смо од Нели Стојанове, кустоса Регионалног историјског музеја у Враци:
“За време османске владавине у манастиру је постојала и развијала се књижевна школа са манастирском школом. У њој су стварали многи чувени књигописци, књижевници, будитељи. На овом месту су настала права ремек-дела локалне дамаскинске и богослужбене књижевности. Манастир је одржавао директне везе са чувеним ктиторима и дародавцима из Враце. У тешким временима, они су допринели да ова светиња постане центар књижевности, просвете и хришћанске вере. Занати такође су доживели процват. У склопу манастирског комплекса отворене су златарске радионице, а исто тако и прва на овим просторима радионица за гравирање бакра. Тако су настали јединствени примерци бугарске златарске и јувелирске уметности, неки од којих су изложени у Музеју историје у Враци.“
У непосредној близини је Велика пећина (Голямата пещера) – удубљење у стени са високим луком. У њеном подножју извире врело лековите воде. Према сведочењима истраживача, управо у тој пећини су биле смештене занатлијске радње манастира.
Али најупечатљивији су цртежи сачувани до наших дана на зидовима пећине:
”Сачувани су бројни стари натписи и цртежи. Верује се да су неки из 14. века. На њима су приказане сцене из живота Светог Димитра и Светог Нестора, али се тврди да Свети Димитар није приказан по старом иконописном канону. На једном од цртежа светац је приказан на белом коњу, на другом је сео на бели трон, а испред њега су разне животиње – змије, лавови и др,“ прича Нели Стојанова.
Слике су реконструисане у 16. веку и боје још нису избледеле, а ликови светитеља имају снажан утицај на посетиоце. На западном зиду Велике пећине сачувани су трагови фресака са ликом Светог Јована Рилског и Светог Јована Богослова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Николова
Скоро сто експоната из трезора Историјског музеја „Искра“ у Казанлаку биће приказано на међународној изложби скупоцених артефаката из трачког доба у Музеју „Пол Гети“ у Лос Анђелесу крајем године, саопштила је Општина Казанлак на својој Фејсбук страници...
Софијски храм Свете Софије – Божије премудрости ће уочи Духова бити домаћин првог издања Фестивала духовне хорске музике „Трисвятую песнь“, који ће се одржати од 19. до 23. јуна у бугарској престоници. Организатори догађаја су Бугарски хорски савез..
У Бугарској грађани муслиманске вероисповести данас славе Курбан-бајрам - један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или Хаџијски бајрам јер му претходи ходочашће у Меку. „Курбан је арапска реч која..
Променљиво облачно
Ведро