Дан Бесарапских Бугара који обележавамо 29. октобра уједно је и повод да се подсетимо дела академика Николаја Кауфмана – једног од најистакнутијих бугарских фолклориста. Њему дугујемо јединствену збирку нотних записа песама и инструменталних мелодија забележених у бугарским селима широм Молдавије, као и у селима близу Болграда и Одесе, у Приазовљу.
Акад. Кауфман је својевремено говорио да посебно цени овај свој рад јер је имао могућности да на самом извору сакупи изузетно богату грађу и разговара са носиоцима фолклора који већ одавно нису међу нама. Као што је познато, Бесарапски Бугари су Бугарску напустили у различитим периодима, а најмасовније пресељење је оно између 1828. и 1830. године. Акад. Кауфман је први пут са њима разговарао 1968. године, када је пратио на путовању ансамбл који је изводио његове обраде народних песама. Тада је забележио стотину песама досељеника из околине бугарског града Сливена. Ишао је од села до села, разговарао са мештанима, који су га "даривали“ старим текстовима и мелодијама. По повратку с тог путовања, успео је да, као што сам каже, скоро муњевито припреми за штампу збирку под насловом „Народне песме Бугара из Украјинске и Молдавске СССР“ коју је предао за штампање 1971. године.
Збирка је објављена много касније – 1982. године. Сачињена је од два тома и садржи око 2.600 народних песама и инструменталних мелодија. И дан данас је тај зборник непресушан извор инспирације, драгоцених информација, он је полазна тачка за истраживаче и изузетно вредна грађа за композиторе.
А ми смо за вас одабрали „Бесарапску свадбарску рученицу“ у обради акад. Кауфмана, коју ћете чути у извођењу Народног оркестра БНР.
Припремила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Мадлен Божилова Амин добитница је Унескове награде „Живо људско благо“ за 2021. годину за пројекат израде старинске ћустендилске ношње зване саја. Ова Бугарка се пре извесног времена из иностранства вратила у родни Своге и почела да тражи некога ко би..
Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..
Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..