Нема изричитог правила када тачно треба китити јелку, али по једном од распрострањених веровања, то се ради 6. децембра – на Никољдан. И, наравно, не постоји ништа лепше од тога да божићно дрвце украсимо ручно израђеним украсима. И то онима који су направљени од... глине.
Место где поближе можете да се упознате са начином њихове израде и да сами уђете у тајне глине под стручним руководством Марије Василевске је грнчарска радионица у комплексу "Старо Карлово". Комплекс, који се налази у централној Бугарској, обједињује пет амблематских кућа-споменика културе, а једна од њих, која потиче из доба националног препорода Бугарске – Бухаловски хан, претворена је у "Центар за занате и културне традиције".
"У нашим радионицама свако може да направи нешто својим рукама, а за Божић предлажемо шаблоне који се из глине секу посебним калупима", објашњава Марија Василевска. "Ради се о једном од најједноставнијих, најчешћих и доста приступачних метода рада. Користе се различите врсте глине, а печење се одвија у ватросталним пећима. Нису потребне никакве посебне вештине, само жеља и мало више труда."
Међутим, истинско занатско умеће огледа се у детаљима. Најразличитије врсте фигурица – анђеле, звона, фигурице Снешка Белића, јелене, пахуље, звездице – Марија израђује са изузетном прецизношћу, а цртање по мекој глини свакако захтева чврсту руку, озбиљно умеће и креативност. Јер да би добио свој финални изглед, сваки од украса се обликује и оцртава појединачно.
"У производе ручне израде, занатлија улаже и велики део себе", каже Марија Василевска. "Што се тиче глине, то је веома захвалан материјал, податан, економичан, веома пријатан за рад. Сирова глина у почетку захтева више труда и снаге у рукама како би се добро умесила, затим се разваљала до одређене дебљине након чега се нежно и пажљиво обликују исечене фигурице."
Марија Василевска ради и на аутентичном грнчарском точку, на коме ваја прекрасна звона. А ево како ова уметница у своје производе уноси божићни дух:
"Направим себи атмосферу – упалим свећу, пустим лепу божићну музику, а за украшавање фигурица користим боје које су карактеристичне за божићне празнике – белу, зелену, црвену, сребрну и златну. Свако од нас у себи носи нешто урођено и то мора открити и отпустити из себе да би могло да се преточи у материјални свет", уверена је Марија Василевска. "Човек треба да се окуша у разним занатима који постоје још од праискона, а на нама је да их спасемо и сачувамо од заборава. Када човек почне да ствара, било да је то цртање, шивење, ткање, овај креативни процес из њега извлачи оно најбоље. Кад човек покуша и пронађе се у нечему, то му храни душу."
Сваки предмет створен вештим рукама данашњих занатлија у Бухаловском хану није само додатак, предмет, лепа куповина. То је стање духа, задивљујућа чаролија због које човек изнова пожели да се врати у Карлово.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: Туристички комплекс "Старо Карлово"
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога..
Променљиво облачно