Становници Габрова и ове године стару годину ће испратити свечано, гласно, уз концерт и ватромет. Међутим, за разлику од остатка света, у Габрову ће се то догодити... 30. децембра.
"Тако да ћемо, у ствари, бити први који ће испратити стару годину. Ми се 30. децембра захваљујемо за све што нам је донела стара година и са надом крећемо у сусрет новој. А ова идеја родила се пре много година, када смо покушавали да нађемо начин да житеље Габрова привучемо да дођу на ову градску журку. Установили смо тада да наши суграђани дан уочи Нове године имају више ентузијазма и воље да славе, да се заједно забављају на тргу и да обележе празник на отвореном“, каже градоначелница Габрова Тања Христова. „Последњих година људи показују већу тенденцију ка томе да на саму новогодишњу ноћ буду са својом породицом или да негде отпутују."
Тако се идеја о прослави 30. децембра показала као прави погодак за град и прерасла је у традицију.
"Истовремено, типично габровски, нама је то и економски исплативије, јер смо приметили да су 30. децембра хонорари извођача мало нижи, те на тај начин остајемо верни нашој карактеристичној штедљивости, особини, по којој је Габрово опште познато", подсећа Тања Христова.
У почетку је ова нестандардна иницијатива, која је заживела 2016. године, изазвала прилично противречне реакције, али су након неколико година грађани Габрова почели да прихватају идеју да се прослава одржава 30. децембра.
"Неки ово схватају као шалу, други се изузетно радују што имају још један повод за славље, трећи дају савете како да га учинимо још атрактивнијим. Наравно, постоји и четврта категорија: то су вечна гунђала, они који су незадовољни тиме што ни ове године неће бити дочека Нове године. Али дозволите ми да кажем", напомиње градоначелница, "да су људи чак и у најтежим временима и годинама пандемије, носећи маске и држећи се на дистанци, са маскама и уз дозу страха, ипак изашли из својих домова како бисмо заједно испратили стару годину".
"Упркос проблемима које су донеле пандемија и економска криза, година 2022. била је добра за Габрово", закључује Тања Христова. Завршен је пројекат модернизације градске расвете, уређени су квартови у Габрову, започето је реновирање некадашњег Летњег кампа, који ће бити претворен у Дом омладине, а у току је и обнова амблематичне зграде Дома културе. Постоје и многи пројекти који су везани за Регионални етнографски музеј на отвореном „Етара“ и градски Регионални историјски музеј. Следећи кораци биће оснивање Центра савремене уметности који ће носити име светски познатог уметника Криста који је рођен у Габрову и учешће града у мисији ЕК сто климатски неутралних и паметних градова у ЕУ, која треба да буде остварена до 2030. године.
"У духу изазова који нас очекују, Габрово стару годину испраћа са искреном захвалношћу и са амбицијом да нову годину учинимо још успешнијом и докажемо да љубављу, радом и истрајношћу можемо да остваримо своје циљеве. Свим становницима Габрова, као и свим људима у Бугарској и вашим слушаоцима, желим срећне и испуњене празнике и веома успешну Нову 2023. годину!"
А већ традиционално, житељи и гости бугарске престонице хумора и шале добиће посебан поклон – концерт "Под звездама Габрова" на коме учествују бенд "Tryavna Revival" из Трјавне, Влади Ампов-Графа и Михаела Филева.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: лична архиваБудитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..