Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Такмичење чува и популарише бугарску сурвакарску традицију

4
Фотографија: лична архива

Народно читалиште "Васил Јорданов – 1942" у селу Нова Черна, Општина Тутракан, другу годину заредом организује такмичење "Сурвачка – традиција је жива", чији је главни циљ сачувати традицију сурвакања и израде аутентичних сурвачки којима сурвакари, углавном млади неожењени мушкарци или деца у првим сатима Нове године "ударају" по леђима укућане, родбину и пријатеље изговарајући благослове за здравље, срећу и берићет док обилазе куће по селу. Та идеја је јасно показала да и пандемија коронавируса има позитивне стране.

"Пре две године, у време пандемије, док је на снази била забрана окупљања више људи на једном месту, тражили смо могућност да наставимо активности везане за очување и промовисање старих обичаја и тако смо дошли на идеју о изради сурвачки," каже Валентина Георгијева, секретар читалишта. "Сурвачку није тешко израдити и послати, зато смо одлучили да оживимо и сачувамо ту традицију – израде сурвачке и сурвакања како би смо пренели обичај даље."

Ове године је на такмичење стигло 60 сурвачки из 13 административних области земље. Сурвачке (дренове гранчице богато украшене разнобојним концима, нанизаним кокицама, пређом, сувим воћем и сребрним или златним новчићима) су деца израдила индивидуално или заједнички. Према пропозицијама такмичења, учесници шаљу аутентичне сурвачке које су типичне за њихов крај, а један од услова је да буду украшене природним материјалима карактеристичним за одређену регију.

"Види се да су се баш потрудили да израде најлепше сурвачке,“ наставља Валентина Георгијева. „Испоставило се да се у свим регионима Бугарске за израду и украс користе идентични материјали. Сурвачке могу бити различитог облика, али се праве од дренове гране. Украшавају их углавном белом вуном и црвеним и зеленим вуненим нитима, кокицама, сувим воћем и сувом паприком,“ прича Валентина о материјалима који се најчешће користе као украс. Као декорација се користе и ораси, пшенично класје, зрна кукуруза или пасуља, семенке бундеве, чешањ, ковртањи, шимшир, а понегде и осушене поморанџе. И сваки украсни елемент има посебну симболику, која се понекад разликује од краја до краја."

Једне од најлепших и најупечатљивијих сурвачки на конкурсу су оне са сурвакарским торбицама. А благослови који обавезно прате обичај сурвакања носе најважније поруке – здравља и благостања за укућане и породицу током Нове године.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: лична архива

Галерија

Више из ове категориjе

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55