Прва истраживања античког града Залдапе датирају из 1906-1910. године, а дело су утемељивача бугарске археологије Карела Шкорпила. Тада је утврђено да је његове темеље положио Константин Велики почетком IV века, недалеко од данашњег села у Добруџи Абрит. Залдапа је познат и као родно место чувеног византијског војсковође Виталијана који је два пута предводио побуду против централне власти и сам себе прогласио за цара у првим годинама VI века. У то време је утврђени град био водећи хришћански центар у овом делу Царства, о чему сведоче и трагови шест ранохришћанских цркава с краја IV до VI века, сазнајемо од проф. Георгија Атанасова. Он је шеф међународне екипе стручњака из Бугарске, Француске, Канаде, Албаније и Италије, која истражује објекат.

„Пре 2 године догодило се нешто важно у нашем раду на истраживању Залдапе – открили смо необичну цркву са четири апсиде“, каже професор. Била је скроз прекривена великим стакленим прозорима, захваљујући којима је светлост слободно продирала унутра и обасјавала прелепе фреске.Стаклени храм је био крунисан куполом, а имао је и много лукова. И још:

„Наишли смо на предиван, скоро потпуно очуван мермерни украс, импресиван амвон са којег је проповедао епископ, десетине капитела…. …. – прича проф. Георги Атанасов и наставља: Најузбудљивије је било када смо открили подни мозаик који је добро очуван. 

У Бугарској постоје само две цркве са четири апсиде – у Перуштици и Старој Загори. У целом хришћанском свету – у Азији, Свереној Африци и Европи, откривено је највише 30 оваквих храмова из тог доба.“

Под епископском резиденцијом су археолози наишли на цркву из ранијег периода – с краја IV века, са највећом на нашем поднебљу криптом у којој се чувају свете мошти. Она има три просторије, а прекривена је фрескама.

„Залдапа је без премца са својих 5 великих крипти, што указује на то да је овде био епископ и да је град имао тако висок легитимитет и тако великодушне спонзоре да је постао темељ хришћанске културе и цивилизације у овом делу Римског царства.“ – наставља причу проф. Атанасов.

Испоставља се да у Залдапи скоро свака црква има велике крипте. Међутим, оно што збуњује археологе је то да у кивот нису чували свете честице, него целе мошти (тело)!

Ево како се то може објаснити:

„Према црквеним календарима и житијима, у Добруџи има око 140-150 ранохришћанских светаца у време великих прогона у Царству почетком  IV века. Нема друге провинције на Балканском полуострву и у централној Европи са толико великог броја светаца мученика на једном месту. И пошто је римски закон дозвољавао да чак и злочинци буду сахрањени, ови   посечени, спаљени, убијени рани хришћани су имали право на гроб. А када је хришћанство постало наметнута религија, после Константина Великог, хришћани су имали право да узму мошти из некрополе и однесу их у храмове да би њима освештали олтаре цркава. Ово нема аналога у пракси Балканског полуострва па и шире“ – закључује проф. Георги Атанасов.

Превела: Албена Џерманова 

Фотографије: архива проф. Георгија Атанасова