Прва истраживања античког града Залдапе датирају из 1906-1910. године, а дело су утемељивача бугарске археологије Карела Шкорпила. Тада је утврђено да је његове темеље положио Константин Велики почетком IV века, недалеко од данашњег села у Добруџи Абрит. Залдапа је познат и као родно место чувеног византијског војсковође Виталијана који је два пута предводио побуду против централне власти и сам себе прогласио за цара у првим годинама VI века. У то време је утврђени град био водећи хришћански центар у овом делу Царства, о чему сведоче и трагови шест ранохришћанских цркава с краја IV до VI века, сазнајемо од проф. Георгија Атанасова. Он је шеф међународне екипе стручњака из Бугарске, Француске, Канаде, Албаније и Италије, која истражује објекат.
„Пре 2 године догодило се нешто важно у нашем раду на истраживању Залдапе – открили смо необичну цркву са четири апсиде“, каже професор. Била је скроз прекривена великим стакленим прозорима, захваљујући којима је светлост слободно продирала унутра и обасјавала прелепе фреске.Стаклени храм је био крунисан куполом, а имао је и много лукова. И још:
„Наишли смо на предиван, скоро потпуно очуван мермерни украс, импресиван амвон са којег је проповедао епископ, десетине капитела…. …. – прича проф. Георги Атанасов и наставља: Најузбудљивије је било када смо открили подни мозаик који је добро очуван.
У Бугарској постоје само две цркве са четири апсиде – у Перуштици и Старој Загори. У целом хришћанском свету – у Азији, Свереној Африци и Европи, откривено је највише 30 оваквих храмова из тог доба.“
Под епископском резиденцијом су археолози наишли на цркву из ранијег периода – с краја IV века, са највећом на нашем поднебљу криптом у којој се чувају свете мошти. Она има три просторије, а прекривена је фрескама.
„Залдапа је без премца са својих 5 великих крипти, што указује на то да је овде био епископ и да је град имао тако висок легитимитет и тако великодушне спонзоре да је постао темељ хришћанске културе и цивилизације у овом делу Римског царства.“ – наставља причу проф. Атанасов.
Испоставља се да у Залдапи скоро свака црква има велике крипте. Међутим, оно што збуњује археологе је то да у кивот нису чували свете честице, него целе мошти (тело)!
Ево како се то може објаснити:
„Према црквеним календарима и житијима, у Добруџи има око 140-150 ранохришћанских светаца у време великих прогона у Царству почетком IV века. Нема друге провинције на Балканском полуострву и у централној Европи са толико великог броја светаца мученика на једном месту. И пошто је римски закон дозвољавао да чак и злочинци буду сахрањени, ови посечени, спаљени, убијени рани хришћани су имали право на гроб. А када је хришћанство постало наметнута религија, после Константина Великог, хришћани су имали право да узму мошти из некрополе и однесу их у храмове да би њима освештали олтаре цркава. Ово нема аналога у пракси Балканског полуострва па и шире“ – закључује проф. Георги Атанасов.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: архива проф. Георгија Атанасова
Шестог септембра 1885. године Бугарска се ујединила и поново постала једна држава. У интервјуу Радио Бугарској је проф. Иван Илчев, професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, испричао о факторима који су довели до Уједињења, када су се..
Зуб пећинског лава откривен је приликом археолошких ископавања у пећини „Чаја“ у близини града Чепеларе, саопштио је Марин Господинов, директор локалног Музеја родопског крша. Према његовим речима, у питању је веома вредан и и редак налаз за нашу земљу,..
Његова светост Патријарх Бугарски и митрополит Софијски Даниил служио је празничну архијерејску свету литургију у саслужењу с Браницким епископом Пахомијем, Мелничким епископом Герасимом и свештеницима Бугарске православне цркве поводом црквеног..
Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро..