Ако покушамо да историју бесарапских Бугара испричамо кроз мелодију, она ће сигурно својом нежном и вишеслојном лириком дубоко дотаћи наше душе. Од њиховог насељавања на територији некадашњег Руског царства, након низа руско-турских ратова крајем 18. и у првој половини 19. века, преко светских ратова, када су припојени другим државама, до рата у данашњој Украјини, они све време чувају Бугарску у свом срцу.
Њихови корени су у праотаџбини – у Бугарској, тачније у Добруџи, Сливенској и Јамболској области, Источној Тракији, а живот им је у Болграду, Измаилу и Одеси где живе у заједницама и негују бугарски језик и културу у културним центрима које су основали.
Бугарске песме извиру дубоко из њихових душа које са нескривеном тугом причају о преокретима у њиховом животу. Тако звуче и извођења 19-годишње Биљане Митеве из Измаила са којом се бугарска публика упознала на хуманитарном концерту „Заједно за Украјину“ одржаном у марту 2022. године у организацији БНР и БНТ.
Неколико месеци пре почетка рата у Украјини, у октобру 2021, Биљана је у Софију дошла да студира поп и џез певање на Националној музичкој академији „Проф. Панчо Владигеров.“ Њен избор је донекле био предодређен:
„Ја сам бесарапска Бугарка, моја сестра такође студира у Бугарској, тако да сам помислила да би било занимљиво да боље упознам своју праотаџбину, да видим какви су људи у тој земљи, како живе. Језик је била прва препрека коју сам морала савладати, другачији је од украјинског и дијалекта бугарског којим говоримо у Украјини. Али сам срећом срела добре људе, спријатељили смо се и они су од самог почетка уз мене, увек ми се нађу и настављају да ме подржавају,“ каже са осмехом Биљана и додаје: „Добрих људи има много и они увек помажу.“
Тренутно су њен отац, баке и деке у Украјини, а мајка и млађи брат, кад год имају прилику и док могу да слободно путују, долазе да је обиђу, али накратко. Одговор на питање хоће ли се вратити у Измаил или ће остати у Бугарској зависи од многих околности о којима не жели да говори:
„Волела бих да се вратим, да видим своју породицу и родбину, али сам и овде у Бугарској отворила нову страницу у свом животу,“ каже Биљана покушавајући да позитивно гледа на своју будућност: „Имам пријатеље. Допада ми се све на Академији, људи су дивни. Сваки професор има свој начин, стил предавања и комуницирања са студентима и то је заиста лепо.“
У свету музике је Биљана открила склониште за своју душу које је чува од бола, патње и све агресивнијег света у којем људи воде свакодневну битку за опстанак. Стога, њен највећи сан је да својим песмама отера тугу:
„Желела бих да стварам музику из душе за душу, јер живимо у тешким временима, свакодневно се дешавају разне непријатне ствари. Волела бих да људи макар накратко побегну од тешке стварности, док слушају моје песме и музику. Тренутно се сви осећамо збуњено, не знамо како да реагујемо, шта да радимо. Чак и ако нешто смислимо, околности могу бити такве да нам не дозволе да остваримо своју идеју и то је јако тужно,“ рекла је Биљана.
Зато је Биљана на крају нашег разговора свим својим сународницима у Украјини пожелела стрпљење и снагу и позвала их је да не губе веру „и све ће доћи на своје, пре или касније, све ће бити у реду!“
Песме у извођењу Биљане Митеве можете послушати ОВДЕ.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Дарина Григорова, Ани Петрова-БНР
Грађани Бугарске данас бирају нових 240 народних посланика за 51. сазив бугарског парламента. За учешће на изборима регистровало се 19 политичких партија и девет коалиција. Укупно 4.858 кандидата – 3.480 мушкараца и 1.378 жена, бориће се за место у..
У Бугарској се данас не говори о политици, субота је Дан предизборне тишине пред седме узастопне превремене парламентарне изборе у последње три и по године. На Дан предизборног ћутања бирач има прилику, без утицаја споља, да одлучи за кога ће гласати на..
Абдулах Оџалан из затвора предложио мировне преговоре с ПКК Лидера забрањене Курдистанске радничке странке (ПКК) Абдулаха Оџалана, који издржава доживотну робију на једном острву код Истанбула, први пут после 4,5 година посетио је рођак, који..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..