Политика без принципа, Богатство без рада, Задовољство без савести, Знање без карактера, Пословање без морала, Наука без хуманости, Обожавање без жртвовања – ово је седам грехова савременог друштва према светском лидеру и „Оцу нације“ Махатми Гандију. Општеважећи грехови према нама самима и према другима, без обзира на религију, националну или етничку припадност. И слично „маршу соли“ који је покренуо овај велики мислилац, 35 стварлаца креће на марш уметности у сусрет једном бољем свету, испуњеним ахимсом.

Пут међународне изложбе „Ахимса: ненасиље“ коју је организовало Удружење бугарских уметника и Индолошка фондација „Исток-Запад“ уз подршку Амбасаде Републике Индије у Бугарској започео је у Плевену. Тренутно у софијској галерији „Рајко Алексијев“ гостује њено друго, допуњено издање. Специјални гост на отварању био је амбасадор Индије у Бугарској, Њ.Е. Санџај Рана са супругом.

„Веома сам срећан што видим да се разумевање ненасиља које је Махатма Ганди применио у контексту Индије развија и примењује широм света у борби против експлоатације људи у свим њеним димензијама. И сада, када око нас има толико много насиља, ова изложба окупља различите бугарске ствараоце који нам показују колико је важно следити ову идеју“, рекао је за Радио Бугарску амбасадор Санџај Рана. „Није лако! Махатма Ганди никада није рекао да ће бити лако, али ово је једини пут који захтева снажне личности. Ако желимо да зауставимо сукобе, треба да променимо свој одговор. Треба да ублажимо напетост међу нама, али и да смиримо своје емоције кроз понизност и спокојство у нама самима.“

Кустоси овог путујућег уметничког похода су двојица професора Националне академије уметности, сликар проф. Станислав Памукчијев и вајар проф. Емил Попов.

„Нажалост, ова значајна тема у данашње време је изузетно актуелна. У овом технолошко-информатичком времену непрестано смо изложени агресији“, каже за Радио Бугарску проф. Памукчијев. „У једном тренутку је повратак великом делу и филозофији Гандија и његових истомишљеника и следбеника постао платформа ове изложбе. Она окупља 35 аутора који сведоче о себи, о свом ауторском печату, свом стваралачком открићу на путу отворености према добром, према светлости. Кроз оквир ахимсе, ненасиља, њихово ствралаштво још једном може да буде прочитано и схваћено, а то за гледаоца представља изазов.“

Изложба окупља ауторе различитих генерација. Међу радовима се налази и поштанска марка са ликом Гандија, издата поводом 150. годишњице његовог рођења, коју је 2019. године израдио проф. Стојан Дечев. Проф. Станислав Памукчијев је категоричан да „Ахимса: ненасиље“ није само изложба, већ колективни чин, израз воље да се на овом свету нешто догоди ненасиљем, у име љубави и доброте. Постоји разлог због којег можемо да на једном месту окупимо толико аутора, обједињених око уврења Махатме Гандија, категорична је Јорданка Бојанова, индолог и руководилац фондације „Исток-Запад“.

„Разлог за то видим у чињеници да су генерације бугарских уметника живеле и живе са истим филозофским, етичким и егзистенцијалним вредностима, које је имао и Ганди. А то их зближава, без обзира на њихову културу, националност и животни пут“, каже Јорданка Бојанова. Ево, на зиду наспрам улаза у галерију видећете портрет Махатме Гандија, који је дело Бугарина – Бориса Георгијева. Веома ретко се дешавало да неко слика Гандија у природи због тога што је он водио аскетски начин живота и није дозвољавао такву сујету око себе. Али ово је један Бугарин који је имао лични унутрашњи порив да тражи такве личности и да до њих и дође. Био је у Индији, у веома тешком окружењу, што је израз дубоког личног интересовања. Зато кажем да има много бугарских уметника који су у сродству са великим светским мислиоцима и да су са њима успоставили везу. И због тога нам није било тешко да прикупимо њихова готова дела која се преплићу са темом ненасиља, у најширем смислу овог појма – кроз мисли, осећања, поступке, односе са другима, однос према самом себи. На овој изложби видим јединство и повезаност Гандија са бугарском уметношћу, а чињеница да имамо такве мислиоце, уметнике чини да се пред целим светом поносим што сам Бугарка!“

И тако се, са поносом и без предрасуда и насиља, наставља путовањеуметности ка једном бољем свету. „Ахимса: ненасиље” у Софији остаје до краја фебруара, а 25. априла изложба ће бити отворена у Пловдиву. На јесен ће гостовати у морској престоници Бугарске – Варни.

• Истакнути вајари и сликари уједињени на изложби „Ахимса: ненасиље“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Весела Крстева