„Највећа снага којом располаже човечанство јесте ненасиље,“ говорио је Махатма Ганди, глас мира, борац против дискриминације и вођа покрета за независност Индије. Ганди је подсетио свет на принципе ахимсе (ненасиља) као пута ка независности у свим њеним облицима. Гандијеве идеје утичу на велике умове и светске лидере. У знак поштовања према Махатму Гандију и његовом делу, одлуком Генералне скупштине Уједињених нација је 2007. године 2. октобар, дан рођења Гандија, проглашен за Међународни дан ненасиља. Овом празнику и самом Гандију посвећена је концептуална изложба под насловом „Ахимса: ненасиље,“ која очекује своје прве посетиоце 4. октобра, у Галерији Арт центар у Плевену. Организатори догађаја су Индолошка фондација „Исток-Запад“, Општина Плевен, Галерија Арт центар – Плевен, уз подршку Амбасаде Републике Индије и амбасадора Санџаја Ране, који ће бити међу званицама на свечаном отварању изложбе.
На изложби ће бити представљени радови преко 30 аутора, представника различитих генерација.
„То је тема која је и даље болно актуелна. Било је немогуће да не изазове спонтану реакцију код свих нас и ми смо својим радовима подржали ненасиље,“ каже скулптор проф. Емил Попов за Радио Бугарску. „Не могу да не поменем особу која је главни инспиратор свега овога – Јорданку Бојанову, председника Индолошке фондације „Исток-Запад.“ Пре неких месец дана, она је ступила у контакт са мном и проф. Станиславом Памукчијевим. Разговарали смо о идеји да приредимо такву изложбу.
Гђа Бојанова је пре тога, 2019. године, иницирала и организовала изложбу посвећену личности Махатме Гандија, а повод је било обележавање 150 година од рођења индијског вође. Неки од аутора који су тада учествовали на изложби, подржали су и изложбу „Ахимса: ненасиље.“ Међу њима су скулптори Валентин Старчев, Павел Којчев, Георги Чапканов, сликари Милко Бошков, Љубен Генов, Ивајло Мирчев, Пламен Моневски и др.“
Контекст изложбе одређује неколико винила. На једном су скице за портрете лидера, следбеника Гандијеве идеје о ненасиљу, на другом – њихове мисли. Имамо и винил посвећен ненасиљу над децом, на којем се могу прочитати речи Нелсона Манделе: „Дугујемо деци, најранивијим члановима нашег друштва, живот без насиља и страха.“
„Наравно, када говоримо о ненасиљу, прва особа која нам падне на памет јесте Махатма Ганди. Подсетимо да је 1947. године управо захваљујући принципу ахимса (ненасиља) Индија постала независна држава. Неспоран је и допринос Мартина Лутер Кинга који је постигао грандиозну политичку победу над насиљем. Публика ће имати прилику да прочита цитате и мисли ових али и других личности и светских лидера. То је такође био врло спонтан процес који је настао у сарадњи са Дани Бојановом и Станиславом Памукчијевим. Сви смо се једногласно сложили да је потребан документарни аспект за облике ненасиља, од прошлости до данас, схватајући при том да тај принцип има хиљадугодишњу историју – још од Будиних сутри где је и основа ахимсе.
„Мржња се не лечи мржњом него љубављу,“ говорио је Буда. Тако да – с једне стране су радови у категорији, коју бих назвао „Посвете“, а с друге – мудре мисли Гандија, Тагора, Далај Ламе, Мајке Терезе и других. Желели смо да укључимо и људе са наших простора, стога ће посетиоци прочитати и мисли Петра Данова. Ту је и једна личност, које се старије генерације добро сећају – деда Добри који је скупљао милостињу испред храмова Светог Александра Невског и Свете Софије у престоници, поставши тако највећи добротвор и ктитор многих бугарских храмова и манастира. Покушали смо да тему ненасиља размотримо у различитим аспектима и димензијама. „Ланчана реакција где мржња рађа мржњу, мора бити прекинута или ћемо бити повучену у тамну провалију потпуног катастрофалног уништења,“ рекао је својевремено Мартин Лутер Кинг. Чини ми се да то морамо рећи наглас, јер се човечанство налази управо у тој фази,“ рекао је проф. Емил Попов.
Фотографиje: Индолошка фондација „Исток-Запад“, БГНЕС-архива
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..