Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Истакнути вајари и сликари уједињени на изложби „Ахимса: ненасиље“

Проф. Емил Попов: Човечанство је у фази самоуништења

10
Фотографиjа: Индолошка фондација „Исток-Запад“

„Највећа снага којом располаже човечанство јесте ненасиље,“ говорио је Махатма Ганди, глас мира, борац против дискриминације и вођа покрета за независност Индије. Ганди је подсетио свет на принципе ахимсе (ненасиља) као пута ка независности у свим њеним облицима. Гандијеве идеје утичу на велике умове и светске лидере. У знак поштовања према Махатму Гандију и његовом делу, одлуком Генералне скупштине Уједињених нација је 2007. године 2. октобар, дан рођења Гандија, проглашен за Међународни дан ненасиља. Овом празнику и самом Гандију посвећена је концептуална изложба под насловом „Ахимса: ненасиље,“ која очекује своје прве посетиоце 4. октобра, у Галерији Арт центар у Плевену. Организатори догађаја су Индолошка фондација „Исток-Запад“, Општина Плевен, Галерија Арт центар – Плевен, уз подршку Амбасаде Републике Индије и амбасадора Санџаја Ране, који ће бити међу званицама на свечаном отварању изложбе.

На изложби ће бити представљени радови преко 30 аутора, представника различитих генерација.

проф. Емил Попов

То је тема која је и даље болно актуелна. Било је немогуће да не изазове спонтану реакцију код свих нас и ми смо својим радовима подржали ненасиље,“ каже скулптор проф. Емил Попов за Радио Бугарску. „Не могу да не поменем особу која је главни инспиратор свега овога – Јорданку Бојанову, председника Индолошке фондације „Исток-Запад.“ Пре неких месец дана, она је ступила у контакт са мном и проф. Станиславом Памукчијевим. Разговарали смо о идеји да приредимо такву изложбу.

Гђа Бојанова је пре тога, 2019. године, иницирала и организовала изложбу посвећену личности Махатме Гандија, а повод је било обележавање 150 година од рођења индијског вође. Неки од аутора који су тада учествовали на изложби, подржали су и изложбу „Ахимса: ненасиље.“ Међу њима су скулптори Валентин Старчев, Павел Којчев, Георги Чапканов, сликари Милко Бошков, Љубен Генов, Ивајло Мирчев, Пламен Моневски и др.“

Контекст изложбе одређује неколико винила. На једном су скице за портрете лидера, следбеника Гандијеве идеје о ненасиљу, на другом – њихове мисли. Имамо и винил посвећен ненасиљу над децом, на којем се могу прочитати речи Нелсона Манделе: „Дугујемо деци, најранивијим члановима нашег друштва, живот без насиља и страха.“

„Наравно, када говоримо о ненасиљу, прва особа која нам падне на памет јесте Махатма Ганди. Подсетимо да је 1947. године управо захваљујући принципу ахимса (ненасиља) Индија постала независна држава. Неспоран је и допринос Мартина Лутер Кинга који је постигао грандиозну политичку победу над насиљем. Публика ће имати прилику да прочита цитате и мисли ових али и других личности и светских лидера. То је такође био врло спонтан процес који је настао у сарадњи са Дани Бојановом и Станиславом Памукчијевим. Сви смо се једногласно сложили да је потребан документарни аспект за облике ненасиља, од прошлости до данас, схватајући при том да тај принцип има хиљадугодишњу историју – још од Будиних сутри где је и основа ахимсе.

„Мржња се не лечи мржњом него љубављу,“ говорио је Буда. Тако да – с једне стране су радови у категорији, коју бих назвао „Посвете“, а с друге – мудре мисли Гандија, Тагора, Далај Ламе, Мајке Терезе и других. Желели смо да укључимо и људе са наших простора, стога ће посетиоци прочитати и мисли Петра Данова. Ту је и једна личност, које се старије генерације добро сећају – деда Добри који је скупљао милостињу испред храмова Светог Александра Невског и Свете Софије у престоници, поставши тако највећи добротвор и ктитор многих бугарских храмова и манастира. Покушали смо да тему ненасиља размотримо у различитим аспектима и димензијама. „Ланчана реакција где мржња рађа мржњу, мора бити прекинута или ћемо бити повучену у тамну провалију потпуног катастрофалног уништења,“ рекао је својевремено Мартин Лутер Кинг. Чини ми се да то морамо рећи наглас, јер се човечанство налази управо у тој фази,“ рекао је проф. Емил Попов.

Фотографиje: Индолошка фондација „Исток-Запад“, БГНЕС-архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Уметничка галерија усред шуме

Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..

објављено 22.12.24. 13.00
Проф. Бетани Хјуз

Проф. Бетани Хјуз: Бугарска је веома посебно место

У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде ​​„Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..

објављено 22.12.24. 11.05
Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26