Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Раст цена, трговинске шпекулације и видљиво сиромашење утичу на дебату „за“ и „против“ евра

Фотографија: Pixabay

Што се више прича о евру, код нас као да код људи све више расте страх да би јединствена европска валута могла довести до још већих поскупљења у продавницама. Како би се додатно расветлила она питања и чињенице у вези са увођењем евра која највише забрињавају Бугаре, један од највећих синдиката у нашој земљи, Конфедерација независних синдиката Бугарске /КНСБ/, позвао је стручњаке на дебату и заложио се за то да држава већ приликом уласка у еврозону развије посебан механизам за транспарентност и јасноћу одређивања цена.

Уконтексту тренутне високе инфлације и великог заостајања наше земље у погледу прихода, упитно је да ли смо довољно спремни за увођење евра и да ли треба да сачекамо да наша економија постане конкурентна економијама других држава чланица. Страх од губитка монетарног суверенитета земље и носталгија за бугарским левом изазивају оштар отпор против увођења европске валуте.

Нема апсолутно никаквог разлога да верујемо да увођење евра може довести до бржег раста економије, раста прихода“, каже Георги Вулџев из Стручног клуба за економска и политичка питања, који је учествовао у дебати коју је КНСБ организовао у Софији:


„Постоји доста опречних података по том питању, примери земаља чији је економски развој успорен након уласка у еврозону. А има и других ван еврозоне које се развијају брзим темпом. У исто време, велики проблем еврозоне представља задуженост. Ова комбинација ниске продуктивности и ниског раста у еврозони је веома опасна, и ако овај проблем не буде решен, највероватније ће довести до још једне дужничке кризе у еврозони, и то неће бити криза мале економије каква је грчка, већ велике економије попут италијанске, на пример. И ова криза ће практично довести до општег осиромашења да би се спасиле ове старије економије. То представља велики ризик који еврозона треба да отклони пре него што ми уопште и помислимо да се придружимо. Немамо никакве користи од придруживања 2024. године с обзиром на то да проблем наставља да се погоршава. Треба да сачекамо 2043. годину да видимо како ће се еврозона развијати у том периоду. Ако се она реформише и реши све проблеме које сам поменуо, онда ће дебата изгледати сасвим другачије“, истиче аналитичар, заступајући тезу да Бугарска треба да сачека.

Економисти из КНСБ-а су подсетили да су показатељи земаља које су пре нас увеле евро слични економији Бугарске у овом тренутку. „Наша земља већ је чланица валутног механизма ERM-2, већ је чланица Европског банкарског механизма и банкарске уније, предузели смо довољно корака и ова дебата за и против евра је закаснила“, каже Добрин Иванов, директор Асоцијације индустријског капитала у Бугарској:

За организације бугарских послодаваца категорично приоритет број један представља убрзано спровођење свих реформи и предузимање неопходних мера за приступање Бугарске еврозони следеће године. Бугарски бизнис је информисан, а у еврозону је ионако ушао много пре званичног приступања, јер се трансакције договарају у еврима, 75% бугарског извоза је оријентисано на земље еврозоне, генерално, бугарски пословни партнери углавном се налазе у еврозони. Желимо с њима да послујемо у истој валутној јединици.”

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографие: Pixabay



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Завод за социјално осигурање има нове сценарије о расту пензија

Ако је 2023. г. било 68 пензионера на 100 осигураника, 2070. г. ће тај однос бити 78:100. Ово се наводи у извештају Националног завода за социјално осигурање за 2024. г, који прогнозира стање у пензијском систему до 2070. г, узимајући у обзир старење..

објављено 27.8.24. 15.12

Закон о криптоимовини регулисаће трговину у Бугарској

Министарство финансија израдило је нацрт Закона о тржиштима криптоимовине, којим ће се регулисати трговина овим типовима инструмената, преноси Радио Софија. Ова иницијатива је одговор на европску Уредбу о тржиштима криптоимовине (MiCa), која ступа на..

објављено 23.8.24. 16.35

Бугарска лидер међу земљама ЦИЕ по извозу пољопривредних производа у Кину

У 2023. години 47% укупног извоза Бугарске у Кину чинили су пољопривредни и прехрамбени производи. Што се тиче овог извоза у 2022. и 2023. години, Бугарска је заузела прво место међу земљама централне и источне Европе. Ово је објављено током састанка..

објављено 23.8.24. 14.50