За нас, Бугаре, Васил Левски – Апостол слободе, је светиња. Обележавање 150 година од његове трагичне погибије повод је да се подсетимо на нека од најамблематичнијих места везаних за његов живот и револуционарно-просветитељски рад.

Кренимо од његовог родног града Карлова

У центру овог градића подно Старе планине, у дворишту пуном цвећа, налази се мала једноспратна кућа. Ту је 18. јула 1837. године рођен Васил Иванов Кунчев звани Левски. У 18. веку изградио ју је за своју фамилију његов деда – Кунчо Иванов. Кућа има спаваћу собу, дневни боравак, оставу, радионицу и бојаџиницу. У годинама око Ослобођења Бугарске од османске владавине она је напуштена и подлеже зубу времена. Каснијом обновом је њеном калдрмисаном дворишту, старој чесми и високим каменим зидовима враћен аутентичан изглед. Родна кућа Левског претворена је у музеј, па данас сви који желе могу да посете ово свето место како би завирили у собичке са дрвеним долапима и троношцима у којима је он провео најраније године свог живота и изблиза видели личне предмете, документе, фотографије и све што је везано за породицу, живот и дело Апостола бугарске слободе.

• Карлово васкрсава из пепела родну кућу Левског

Ловеч – обавезна станица на стази којом је корачао Левски

Ловеч је био „епицентар“ Унутрашње револуционарне организације коју је Левски изградио. Овде је, заједно са својим саборцима, Ђакон провео највише времена, што је оставило неизбрисив печат на овај град. Данас, у овдашњи Туристички информативни центар туристи навраћају да би набавили свој примерак карте „Траговима Апостола“.

„У Ловечу се налази највећи музеј Васила Левског, у којем се чува највише његових личних предмета, као и највећи њему посвећен споменик, висок 14 м“, објашњава Станислав Стојчев из општине Ловеч. „А на макети града, која се налази на наткривеном мосту, можете пак видети најмањи споменик Апостолу. Црква Успења Пресвете Богородице, у чијем је хору певао Левски, смештена је тик уз музеј. Овде су и куће бугарских револуционара Христа Цонева-Латинеца, Марије и Николе Сирков, где се Ђакон крио од Турака“.

У Тројанском манастиру може се видети ћелија – скровиште Левског

Апостол слободе веома често је боравио у светој обитељи, где је основао једини монашки револуционарни комитет у Бугарској. Данас се на другом спрату манастира може погледати музејска збирка посвећена бугарском национално-ослободилачком покрету, али то није све:

„На овом спрату се налазило скровиште Васила Левског, јер се одавде пружао поглед на цео пут, тако да су, када је долазила потера или је претилна нека друга опасност, могли благовремено да реагују", каже Десислава Дочева која ради у Тројанском манастиру.

У данима који су претходили његовом хапшењу, браћа монаси су узалуд убеђивали Апостола да остане у манастиру, јер се знало да османска власт интензивно трага за њим, али он је био непоколебљив.

Какрински хан, где је Левски ухапшен, данас је музеј

Дана 27. децембра 1872. године, после покушаја да пробије заседу турских заптија, Апостол је рањен и ухапшен у Какринском хану. Окован у ланце, одатле је колима са коњском запрегом одвезен у смрт. Након његовог хапшења, хан је напуштен, заборављен, а један пожар га је уништио до темеља. Међутим, почетком 20. века родољубиви Бугари покрећу кампању његове поновне изградње. Претварају га у музеј, у чијем дворишту постављају спомен-плочу Апостолу слободе.

• Село Какрина – историја и савременост

Погледајте оригиналне ланце у које је Ђакон био окован

Након хапшења, Турци Левског одводе у затвор у Великом Трнову где је бачен у самицу у којој проводи четири дана. За то време, ванредни турски суд га је саслушао три пута. Овај некадашњи затвор данас је музеј. Туристи имају могућност да виде ћелију у којој је Ђакон био затворен, као и оригиналне ланце у које је био окован. Посетиоци музеја такође могу разгледати и предмете непроцењиве вредности везане за револуционарну и просветну делатност најомиљенијег бугарског националног хероја.

• Како је стари затвор у Великом Трнову постао музеј

Фотографиjе: bulgariatravel.org, vlevskimuseum-bg.org, Музеj Васила Левског у Ловечу, БГНЕС, museumvt.com

Чланак је објављен као део пројекта који је реализован уз финансијску подршку Министарства културе, у оквиру Националног програма обележавања 150 година од погибије Васила Левског.